Toliko su, kako tvrdi, on i njegovi saradnici ostavili u dugu Eparhiju raško-prizrensku. Atanasije, međutim, priznaje da je Sabor sasvim nehotice bivšeg vladiku Artemija razrešio upravo na dan kada se navršilo 50 godina od dana njegovog zamonašenja. Penzionisani episkop u pismu, objavljenom na sajtu SPC, pita da li se za to vreme Artemije i kajao. „Ne znamo“, kaže, i dodaje da, kako izgleda, „nije, bar za poslednju deceniju“. Zato, smatra Atanasije u pismu upućenom Artemiju iz manastira Tvrdoš u BiH, da je sada došlo vreme da se kaže istina, a istina je, tvrdi on, da bivši vladika Artemije „ima velike pare u nekoliko srpskih i grčkih banaka“ i da račune „krije kao zmija noge“. „Zato bi bilo poštenije da nam kaže koliko on i Vilovski na svojim računima imaju novca namenjenog Kosovu i Metohiji, pa još i da taj novac predaju svojoj bivšoj Eparhiji“, poručio je Atanasije, koji je bio prvi administrator Eparhije raško-prizrenske. On je istakao i da Eparhija nije privatni „feud“, u koji, sa “svojom naoružanom bandom, Artemije može da upadne posle svrgavanja i raščinjenja“. „Eparhiju su, inače, ostavili u dugu od blizu milion evra. Gospodin monah Artemije je, uprkos monaškom zavetu siromaštva, na traženje Svetog Sinoda da dostavi podatke o svojim bankovnim računima, odgovorio da Sinod takvim traženjem krši Ustav Srbije, koji jemči privatnu svojinu, da je on slobodan građanin i da Sinod nema pravo da ugrožava njegovu privatnost“, ukazao je Atanasije koji smatra da, ako ni zbog čega drugog, onda bi Artemije trebalo da se pokaje zbog takvog odgovora Sinodu. Atanasije konstatuje da je to „prosto-naprosto pljačka tuđeg novca“ pošto, po svetim kanonima, episkop nema „privatne svojine“. Upravo zbog toga bi, smatra Atanasije, Artemije posle 50 godina monaškog života, umesto da je nudi drugima, trebalo ponovo da uzme rizu pokajanja i pokaje se, kako kaže, makar smirenom molitvom tužnoradosnom pesmom „Pokajanja otvori mi dveri, Živodavče Hriste“. Umesto da se pokaje, Atanasije primećuje da Artemije po ko zna koji put nastupa preko medija koji mu je, odavno, omiljeni način komuniciranja i ne haje, kako kaže, za ispovedanje svojoj braći i ocima. Episkop Atanasije je ukazao i da Artemijevi „gresi“ ne datiraju od juče već od 2006. godine, kada mu je Sabor naredio da raspusti „mafijašku grupu oko sebe, zvanu Rade Neimar i da Simeona Vilovskog stavi pred sud“, i podseća da on to, nažalost, nije učinio. Atanasije tvrdi da se dokazi sinodskih komisija, koje je potpisao i Artemije, mere kilogramima, te da je saborska odluka od maja ove godine, kada je Artemije penzionisan, potvrdila te nalaze. „Pritom je bruka suđenja, zbog obraza pred jadnim opljačkanim narodom raspetog Kosova i Metohije, snishoditeljno, ikonomijom, prevaziđena odlukom o umirovljenju, to jest penzionisanju episkopa Artemija kao trajnom uklanjanju sa Eparhije“. Povodom Artemijevih izjava da ne priznaje saborske i sinodske odlluke, Atanasije mu poručuje i da je zaboravio da je Sabor jedini merodavni i meritorni tumač kanonskog predanja. Atanasije podseća da je ovo sedmo ili osmo „iskreno, bratsko“ i, kako kaže, „gorko, ali otvoreno“, pismo upućeno Artemiju u kojem mu poručuje da je za novog episkopa Eparhije raško-prizrenske izabran vladika Teodosije koga su on i njegov saradnik Simeon Vilovski pokušali da proteraju iz Dečana i iz te eparhije.
