Dok su Sjedinjene Američke Države zatražile da Kosovo postane deo regionalnog projekta američkog gasa, vlada u tehničkom mandatu dala je drugačiji predlog. Ministarka ekonomije Artane Rizvanoli uputila je Ambasadi SAD zahtev za podršku projektima koji se odnose na gasifikaciju uglja, pozivajući se na velike rezerve lignita i na politiku predsednika Donalda Trampa o podršci industriji uglja.
Vlada se ponudila američkoj administraciji za saradnju u gasnim projektima, ali ne i za priključenje regionalnoj mreži, na čemu SAD insistiraju, piše Koha.
To je učinjeno kroz pismo koje je u aprilu ministarka ekonomije Artane Rizvanoli uputila otpravnici poslova u Ambasadi SAD, Ani Pratipati .
U pismu u koje je Koha imala uvid, vlada je zatražila od SAD tehničku podršku i američka ulaganja u energetski sektor zasnovan na uglju.
„Korporacija za energiju Kosova (KEK) je istorijski upravljala postrojenjem za gasifikaciju tipa Lurgi tokom 70-ih i početkom 80-ih godina, sličnim fabrici sintetičkog goriva Great Plains u Severnoj Dakoti. Pozdravili bismo priliku da ispitamo izvodljivost oživljavanja takvog postrojenja uz programe energetske podrške SAD, usklađujući ovu inicijativu sa prethodnim uspešnim saradnjama između našeg ministarstva i Kosovske agencije za energetsku održivost“, navodi se u pismu Rizvanoli.
U pismu je Rizvanoli naglasila da ima punu podršku premijera Aljbina Kurtija. Pismo je poslato američkoj ambasadi nekoliko dana nakon sastanka koji je održala sa Pratipati, na kojem je razgovarano o proširenju mogućnosti saradnje u energetici i rudarstvu između SAD i Kosova.
Nakon pisma Rizvanoli, Pratipati je javno pozvala Kosovo da uđe u dugoročno energetsko partnerstvo sa SAD kroz projekat tečnog prirodnog gasa (LNG), navodeći da bi to pomoglo obezbeđivanju energetske budućnosti.
Međutim, premijer Kurti i drugi zvaničnici vlade u tehničkom mandatu nisu izrazili spremnost za uključivanje u projekat.
Energetski ekspert Adhurim Hadžimusa naveo je da postoje paradoksi u zahtevu vlade prema SAD u vezi sa podrškom za analizu i projekat gasifikacije uglja.
„Prvo, SAD su već uputile konkretnu ponudu državama Zapadnog Balkana da se uključe u regionalnu gasnu mrežu i korišćenje američkog gasa, a u tom slučaju se postavlja pitanje da li bi gasifikovani lignit mogao biti konkurentan američkom gasu, imajući u vidu da će taj gas dolaziti za veliku potrošnju i biti vrlo konkurentan“, rekao je on.
Izgradnja postrojenja za gasifikaciju uglja, prema Hadžimusi, u suprotnosti je sa ekološkim standardima EU kojima Kosovo teži da se pridruži, i finansijski je neodrživa, jer su međunarodne institucije blokirale sredstva za ovu tehnologiju.
U pismu koje je Rizvanoli uputila Pratipati navodi se da Kosovo ima najveće rezerve lignita u Evropi, procenjene na oko 12,44 milijarde tona. Takođe se navodi da, u svetlu nedavnih najava predsednika Trampa o podršci novim inicijativama za ugalj, Kosovo želi saradnju u pogledu tehničke ekspertize i američkih investicija.
Moguće neuključivanje Kosova u regionalnu gasnu mrežu izazvalo je i političke sukobe. Bivši premijer Avdulah Hoti u subotu je pozvao na protest, tražeći da Kosovo postane deo američkog gasnog projekta, nazivajući vladu Samoopredeljenja antiameričkom.
„Razlozi koje Vlada Kosova navodi za odbijanje gasnog projekta su ekonomske prirode i potpuno neosnovani…“, napisao je Hoti na Facebooku.
Na to je reagovao poslanik Samoopredeljenja Iljir Kerčeli, koji je ironično rekao da se treba odbraniti LDK, budući da se, prema njegovim rečima, ovoj partiji menja zakupac.
Pitanje gasa se smatra jednim od uslova koje opozicioni akteri navode kao deo mogućeg koalicionog dogovora sa Samoopredeljenjem za formiranje institucija.
LDK je u kampanji obećala i gasnu termoelektranu u Uroševcu, blizu granice sa Severnom Makedonijom, koja bi se mogla povezati sa američkim projektom.
Do sada premijer Kurti nije izrazio spremnost za uključivanje u projekat, uprkos nedavnom apelu američke ambasade. Međutim, zamenica premijera Donika Gervala izjavila je da vlada vodi razgovore sa SAD o gasu, ali da se ova tema razmatra zajedno sa drugim pitanjima saradnje, uz naglasak da se odluke donose u interesu Kosova.
Nedavno je upućen apel institucijama Kosova da brzo deluju kako bi se zemlja uključila u regionalne projekte prirodnog gasa, koji se smatraju ključnim za energetsku bezbednost i ekonomski razvoj.
Ekonomske komore Kosova su takođe upozorile da bi odbijanje američkog gasa moglo negativno uticati na partnerstvo sa SAD.
Sjedinjene Američke Države žele da promene način snabdevanja energijom na Zapadnom Balkanu, kroz mrežu sporazuma o uvozu tečnog prirodnog gasa, sa ciljem smanjenja zavisnosti od Rusije i jačanja energetskog koridora prema Centralnoj Evropi.
Kosovo nema gasnu infrastrukturu i potpuno se oslanja na termoelektrane na ugalj.
Projekat gasnog interkonektora sa Severnom Makedonijom ranije je bio uključen u investicioni plan EU za Zapadni Balkan, ali je obustavljen zbog visokih troškova i strateškog fokusa na obnovljive izvore energije.
Kosovo je odbilo da investira oko 200 miliona američkih dolara u gasnu infrastrukturu kroz program Millennium Challenge Corporation (MCC) i preusmerilo sredstva na sisteme skladištenja energije u baterijama.
