I ovogodišnje Spasovdansko okupljanje i manifestacija „Spasovdanski dani“ u Prizrenu 2022. godine realizovana je sa blagoslovom vladike raško-prizrenskog Teodosija pod pokroviteljstvom Kancelarije za Kosovo i Metohiju i uz podršku crkvene opštine Prizren. Organizatori manifestacije su Dom kulture „Gračanica“ i društvo prijatelja manastira Svetih Arhangela pored Prizrena.
Profesor Prizrenske Bogoslovije jeromonah Isidor je istakao svoju radost zbog broja okupljenih ljudi u ovom hramu, s obzirom da prethodnih par godina za to nisu imali mogućnost.
„Na ovom mestu bih iskoristio samo još jedan momenat da napomenem, a to je, da kada hrišćanin pogleda u nebo on gore ne vidi beskonačnu dubinu. Vidi samo zvezde koje su toliko daleke od nas. Kada hrišćanin podigne glavu ka nebu on ne vidi nekog nepoznatog Boga koji je mnogo veliki i dalek od njega. On vidi Boga u ljudskom telu, vidi ga kako ima lik kao čovek i vidi ga kako ga odozgo blagosilja. Svesni smo toga da je čovek opsednut time da posmatra nebo i da se divi onoj visini koja je gore. Ali u isto vreme treba da se dive i onome što se nalazi u čoveku jer je čovek mnogo više od onog neba koje vidi i od onih daljina i dubina. Mnogo više je u njemu, i mnogo je važniji čovek. A sa druge strane u ovom našem hramu koji danas ima ovakav izgled, koji nikada nije dovršen, upravo je možda i ta slika važna da kada pogledamo gore vidimo nebo, Hrista koji nas blagosilja, vidimo mesto koje je i pripremljeno onima koji ga ljube, oni koji se trude da žive po Jevanđelju i onima koje Hristos prima i prepoznaje kao svoje. Zato moramo verovati u svakoga čoveka jer pre svega Hristos veruje u njega“, istakao je jeromonah Isidor.
On je dodao da se „raduje takođe što su ovde brojna deca koja nam ukrašavaju ovaj događaj i ulepšavaju ovaj svet i u njih se uzdamo da će oni nastaviti ovo što im mi sada činimo. Nadamo se u Boga da će u ovom gradu povećati broj našeg naroda, da ćemo se pre svega obožiti a onda i umnožiti i slaviti ponovo Hrista ovde u našem carskom Prizrenu, u našem gradu, našoj nekadašnjoj prestonici“.
Profesor prizrenske bogoslovije jeromonah Isidor je zakljucio da se nada da će imati prilike da ovde, i na ovom mestu, i drugim svetinjama u ovome gradu slavimo praznike i slave u što većem broju radujući se jedni drugima, radujući se Bogu.
Princ-naslednik Filip Karađorđević je naveo da svaki Srbin ima jedan važan zadatak pred sobom, a to je da odustane od borbe protiv zaborava.
„Kosovo i Metohija je sveta srpska zemlja, i dok je u mislima i srcima srpskog naroda nikada neće biti izgubljena. Dokaz mojih reči je naše današnje okupljanje u crkvi Svetog Spasa. Čestitam organizatorima na trudu da ovu manifestaciju učine trajnom. Nadam se i želim da se za Kosovo i Metohiju pronađe rešenje koje će zadovoljiti obe strane, i srpsku i albansku. KiM pripadaju nama kao istorijskom narodu na ovom prostoru. Ali pripadaju i onima koji vekovima žive sa nama. Kao potomak kralja Petra prvog i kralja Aleksandra prvog, čast mi je da Spasovdanske dane proglasim otvorenim“, kazao je princ Filip.
U okviru projekta „Spasovdanski dani“ u Prizrenu nastupila je članica hora opere srpskog narodnog pozorišta i vokalna solistkinja Milica Dosković, a manifestacija je zvanično otvorena izložbom slika „Jesen u Prizrenu“ sa likovne kolonije Svetih Arhangela.
„Prizren je živ, došli smo kući. I danas nismo sami, već su nama kraljevska visočanstva Princ Filip, Stefan i princeza Danica. Srednjovekovni Sveto-Arhangelski graditelji onostrano sa pažnjom prate rad sedam eminentnih slikara koji stvaraju u Dušanovom gradu. Podstaknuti vandalskim razaranjem, ali inspirisani večnošću i željom da se opstane gotovo gde i srpski kamen na kamenu 2004. nije opstao. U van vremenskim Prizrenskim Arhangelima prvih novembarskih dana minule godine se stvaralo uz nestvarni mir u sebi i uz blagoslov senki zaboravljenih predaka. I stvorilo se. Petnaest platna koja su tu pred nama, da nam pokažu ili utvrde put“, istakla je Aleksandra Novaković.
Predstavljene su slike Slobodana Rakića, Dunje Karanović, Miroslava Šavelića, Zvonimira Jancića, Vesne Petrović, Bojana Savića i još mnogobronih umetnika.
Na liturgiji i obeležavanju Spasovdana bilo je prisutno oko dve stotine vernika.
