Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve, uvek padaju u subotu uoči Silaska Svetog Duha na apostole.
U crkvama se služi sveta liturgija i parastos, čita molitva za sve umrle u svim vremenima.
Na grobljima se pale sveće, a sveštenici daju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima.
Po običajnom kalendaru, izlazak na groblja tokom zadušnica smatra se obavezom srodnika.
Ako to nije moguće, sveća se može zapaliti i u crkvi.
U našem narodu ove zadušnice nazivaju se i letnjima.
U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu.
Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka.
Umesto uobičajenog iznošenja hrane, Crkva poziva na molitvu i darivanje siromašnih, bolesnih i prognanih.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom – Zimske zadušnice su pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
