Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin carica Jelena.
Tada se podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipe, glava odsečena („usekovana“) i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva „Usekovanje“.
Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je „živeo u grehu“ sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj čuveni ples „Sedam velova“, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu svetog Jovana.
Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Takođe, ne treba raditi nikakve teže poslove.
