Za sutra u 10 sati zakazana je sednica Skupštine Srbije, a sednici će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na dnevnom redu naći će se Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom koji se odnosi na period od 15. juna 2021. do 1. septembra ove godine. Njega će prvo predstaviti direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, a potom će ga “braniti” Aleksandar Vučić i odgovarati na pitanja poslanika.
U tom dokumentu između ostalog piše da je u tom periodu održano ukupno 17 sastanaka u okviru dijaloga, od kojih su tri održana na visokom političkom nivou, sedam na nivou glavnih pregovarača, dok je osam sastanaka realizovano na ekspertskom nivu. U Izveštaju se međutim ističe da je tokom prethodnih 14 meseci dijalog postao samo sredstvo za upravljanje bezbednosnim krizama, koje, kako se navodi, pokreće prištinska strana.
Na sastancima se razgovaralo o registarskim tablicama i ličnim dokumentima, energetici…, a na svakom od njih je sprska strana insistirala na formiranju Zajednice srpskih opština, piše u dokumentu.
Dogovor o Mapi puta
Kao jedan od najznačajnijih rezultata dijaloga tokom pomenutog perioda je dogovor o Mapi puta za implementaciju energetiskih sporazuma iz 2013. i 2015. Na taj način je, kako se navodi u Izveštaju, osigurano sigurno snadbevanje i dostizanje pune energetske nezavisnosti severa Kosova. Piše i da je sklopljen sporazum o poslovnoj saradnji srpske kompanije “Elektrosever” (ćerka firma EPS-a) i turskog KEDS-a, čime su prevaziđene “brojne opstrukcije koje je Priština godinama postavljala za implementaciju onog dela energetskih sporazuma koji su u interesu srpske strane”.
Prisilni nestanak
U izveštaju piše i da se sistematičnost opstrukcija Prištine videla i u razgovorima o rešavanju problema nestalih. Nakon što je srpska strana prihvatila statusno neutralni i izbalansirani predlog deklaracije (o nestalima), koji je formulisala EU, Priština je počela da insistira da se u tekst doda kategorija nestalih koja se označava kao “enforced disappearances”.
“Priština je uvođenjem ove jezičke konstrukcije pokušala da spreči usvajanje dokumenta o nestalim licima znajući da će ona za Beograd biti apsolutno neprihvatljiva. Taj termin je striktno definisan Deklaracijom Generalne skupštine UN i Međunarodnom konvencijom o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka. Prihvatanjem ovog zahteva Srbija bi postala odgovorna za sve slučajeve prisilno nestalih lica na području KiM”, piše u Izveštaju.
Ukupno 158 incidenata protiv Srba
Dalje se navodi da je u proteklom periodu bilo ukupno 158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba i SPC u Pokrajini. To je, kako piše, gledano u odnosu na istovetne vremenske periode pre dolaska na vlast Aljbina Kurtija povećanje od gotovo 50 procenata.
U Izveštaju se pominju i „mirni protesti srpskih demonstranata“ u oktobru prošle godine na kojima je vaternim oružjem sa leđa teško ranjen Srećko Sofronijević, dok je povređeno više od 10 građana.
U tom dokumentu se ističe da je jedan od najvažnijih postupaka prištinskih institucija protiv Srba bila opstrukcija dopreme lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicima koje funkcionišu u sistemu Srbije na području KiM.
„Vize“ na 90 dana
Deo Izveštaja posvećen je odluci Prištine da uvede izlazno-uvozne dokumente. Time su se tamošnje vlasti namerile da Srbima sa KiM faktički izdaju vize na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Istog dana, kako se dalje navodi, doneta je još jedna nezakonita odluka o potpunoj zabrani ulaska sa registarskim oznakama Republike Srbije koje su izdate od izmeštenih policijskih uprava MUP-a Srbije (PR, KM, PZ, UR…). Takođe, piše i da je “novi teror” usledio kada su privremene institucije u Priptini demonstrirale silu kroz pokretanje procesa gašenja legalnih institucija Srba na KiM.
“U tom pohodu, Priština je izvršila upad svojim parapolicijskim snagama u Štrpce, gde je onemogućila rad privremenog organa opštine, ali i izvršila sasvim neopravdan pretres srpske Osnovne škole ‘Šarski odredi’”, navodi se u Izveštaju.
Dogovor za koji je najzaslužniji Vučić
U tom dokumentu piše i kako je došlo do dogovora od 27. avgusta, za koji je “najzaslužniji predsednik Republike Srbije”. Navodi se da se tim dogovorom omogućava tehnički pojednostavljeno korišćenje ličnih dokumenata u skladu sa Sporazumom iz 2011.
“Beograd je za Srbe na KiM odbranio pravo na upotrebu srpskih ličnih karata izdatih od strane privremeno premeštenih policijskih uprava MUP-a Srbije u Peći, Uroševcu, Prištini ili Gnjilanu…, koje je Aljbin Kurti hteo da ukine…”, ističe se u tom izveštaju.
Inače, dogovorom o ličnim kartama Srbija je pristala da ukine ulazne i izlazne dokumente za nosioce kosovskih ličnih karata, čime je praktično priznala dokumente koje izdaje Republike Kosove.
Ceo izveštaj o pregovorima dostupan je OVDE.
