U analizi objavljenoj nakon izbornog dana, Suroi je naveo da je izborni dan pokazao da Kosovo „poseduje izbornu demokratiju koja je već konsolidovana u skladu sa evropskim standardima“.
„Organizacija procesa, prihvatanje pravila izborne trke i ponašanje političkih aktera tokom izbornog dana stavljaju Kosovo u primeren položaj u regionalnom kontekstu, u vreme kada se mnoge zemlje regiona suočavaju sa osporavanjem integriteta izbora“, napisao je on na Fejsbuku.
Podseća i da konačni rezultati još uvek nije poznati, te da značajan kontingent glasova – glasovi pristigli poštom, u diplomatskim predstavništvima i uslovni glasovi još uvek nisi prebrojani.
„Ovi glasovi mogu uticati, čak i značajno, kako na konačne procente tako i na raspodelu mandata. Shodno tome, još je rano izvoditi zaključke o relativnim pobednicima ili gubitnicima ovih izbora“, naveo je Suroi.
Suroi smatra da bi rezultate izbora trebalo prvenstveno upoređivati sa parlamentarnim izborima iz februara 2025. godine, a ne sa vanrednim izborima održanim u decembru iste godine, koje vidi kao odstupanje od dugoročnih izbornih trendova.
Stoga, poručuje da će tek nakon završetka brojanja glasova moći će precizno da se proceni kako se podrška svakom političkom subjektu razvijala tokom perioda od približno godinu i po dana.
„Bez obzira na uticaj koji mogu imati glasovi koji još nisu prebrojani, jedan element već sada deluje jasan: velika razlika između prvoplasiranog političkog subjekta i ostalih političkih subjekata. Postoje realne šanse da prvoplasirani subjekt zadrži nivo podrške koji se približava ili prevazilazi podršku tri najveće opozicione stranke zajedno. To je podatak od posebnog značaja za političko tumačenje rezultata“, poručio je Suroi.
Ova razlika, kako tvrdi, ukazuje na odsustvo „dramatičnih promena“ u strukturi kosovske političke scene u relativno kratkom vremenskom periodu.
„Izbori ne proizvode suštinsku rekonfiguraciju odnosa političkih snaga. Naprotiv, oni potvrđuju opštu ravnotežu koja ostaje stabilna. To bi trebalo da podstakne političke subjekte da odustanu od očekivanja da će uzastopni vanredni izbori proizvesti suštinski drugačije rezultate“, naveo je.
Druga politička poruka ovih izbora, prema njegovoj oceni, odnosi se na izlaznost, ističući da je na ovim izborima glasalo više od 100.000 građana manje nego na parlamentarnim izborima održanim u februaru 2025. godine.
„Ova činjenica može se tumačiti kao signal izbornog zamora i kao očekivanje građana da se politička energija ne usmerava na beskrajne izborne cikluse, već na pronalaženje rešenja za institucionalnu i funkcionalnu konsolidaciju države“, poručio je.
Stoga, kao jednu od najvažnijih poruka jučerašnjeg izbornog dana, ističe da „biračko telo ne traži stalnu promenu pravila igre“.
„Ono traži institucionalnu funkcionalnost, političku stabilnost i sposobnost da se obezbedi efikasno upravljanje u okviru mandata koji daju glasovi građana“, zaključio je Veton Suroi.
Gogić: Niska izlaznost i isti politički obrasci onemogućavaju pomake
