„Nema nijednog svedoka ni dokumenta tužilaštva koji bi potvrdio da je Veselji učinio išta neprimereno“, rekao je njegov branilac Ben Emerson u uvodnoj reči.
Veselji (55) optužen je, kao šef obaveštajne službe u Glavnom štabu OVK, za zlodela u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih su 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999.
Niko od svedoka, po Emersonu, ne tvrdi da je Veselji „bio prisutan kada su zločini počinjeni, a nema ni dokaza da je on zlodela naredio ili podsticao“.
Branilac je tvrdio i da Veselji nikada nije dobio izveštaje o zločinima, „niti je učestvovao u dogadjajima koji su vodili zločinima“.
„O tome ne postoji nijedan dokument“, tvrdio je Emerson.
Sugerišući odbranu alibijem, Emerson je tvrdio da je Veselji od imenovanja u novembru 1998. do početka NATO bombardovanja u martu 1999. bio van Kosova, pretežno u Albaniji.
Veseljijev jedini zadatak, po braniocu, bilo je „održavanje veze sa obaveštajnim službama Albanije i nekih od NATO zemalja“.
Emerson je tvrdio da, stoga, Veselji nije, kao što tvrde tužioci, mogao biti protagonista udruženog zločinačkog poduhvata progona svih koje je OVK proglasila protivnicima, a naročito albanskih „kolaboranata“ i „špijuna“.
„Nema nijednog očevica da je Veselji delovao na sprovodjenju tog zločinačkog poduhvata…On nije znao ništa o zločinima, niti je imao komandu i kontrolu nad komandantima operativnih zona i borcima“, rekao je Emerson.
Optužba da je Veselji bio uključen u pritvaranje i mučenje „kolaboranata“, po Emersonu, „jednako je smešna kao tvrdnja o trgovini organima“.
Tvrdnje da je OVK trgovala organima zarobljenika, Veseljijev advokat je nazvao i „mitom“.
Emerson je, kao i drugi branioci, negirao da je OVK bila organizovana vojska, tvrdeći da su je činili „naoružani civili“.
Po odbrani, lokalni zapovednici OVK delovali su „nezavisno od Glavnog štaba, koji to nije ni bio u uobičajenom smislu“.
Uvodnu reč danas je izložila i odbrana trećeoptuženog Redžepa Seljimija, koji se i sam obratio sudu.
Jutros je uvodnu reč dala odbrana prvooptuženog Hašima Tačija, a sutra će to učiniti branioci četvrtoptuženog Jakupa Krasnićija.
U 10 tačaka, Tači, Veselji (55), Seljimi (52) i Krasnići (72) optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
To su ponovili i juče na početku sudjenja.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud, čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova, više puta je odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobodjeni.
Pored predsedavajućeg Čarla Smita iz SAD, u veću koje sudi Tačiju i saoptuženima su još sudije Kristof Bart iz Nemačke i Ginel Metro iz Švajcarske. Rezervni sudija je Fergal Gejnor iz Republike Irske.
