Članovi Društva književnika Kosova i Metohije govorili su Puslojevićevom stvaralštvu, čitali njegove pesme, pesme koje su njemu posvećene, a prisutne upoznali sa njegovim likom i delom.
Predsednik Društva književnika Kosova i Metohije Novica Sovrlić kaže da je velika čast govoriti o akademiku Puslojiću, velikom rodoljubu i čoveku koji je iskreno govorio i pisao o Kosovu i Metohiji.
„On mi je jednim prilikom kazao da svake večeri kada legne da spava, a inače je bio vernik, on se pomoli za spas svoje duše i za spas Kosova i Metohije, i kada se se probudi ujutru, budi se sa zamišljenom slikom Kosova i Metohije ispred sebe“, navodi Sovrlić.
Zbog izraženog osećaja za pravdu i razumevanje, ljubav prema Kosovu i Metohiji je za njega bila pitanje časti, čojstva i postojanja, kaže Sovrlić i dodaje da je Puslojić bio i veliki kosmopolit.
„Njegove zasluge su i kroz književno delo, koje je ogromno, jer je on jedna velika književna gromada. Svakako, zaslužio je da se u njegovo ime priredi jedno književno veče, pre svega prema jednom vitezu negotinske krajine, odakle je i on. Mi smo ga u šali nazivali „Hajduk Veljko“ , jer je on zaista bio pravi vitez i živeo je za Kosovo i Metohiju. Svima nama je bio prijatelj i mi smo ga smatrali za velikog i prvog brata, jer znamo da je Adam bio prvi među nama. Čovek se takav rađa. Ljubav prema Kosovu i Metohiji je za njega bila pitanje časti, čojstva i uopšte postojanja. Znao je da prvo moramo da budemo ljudi, pa posle Srbi, pa posle toga sve ostalo. Nikada nije mrzeo nijedan narod i njegova ljubav ne može da se ospori“, rekao je Sovrlić.
Književni kritičar Aleksandar Dunđerin ističe da je Puslojić u poslednjoj fazi stvaranja bio izuzetno naklonjen Kosovu i Metohiji i da su oni bili središnji opus njegovog stvaralaštva. Međutim, kako kaže, njegovo stvaralaštvo je i mnogo šire od toga i seže u ranije vreme.
„On je bio jedan od vodećih avangardnih pesnika, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Imao je i svoj pravac, „klokotrizam“, tako da je i ondašnja književna kritika njega smatrala inovatorom u pogledu forma i eksperimenata sa jezikom u poeziji. To je jedan od velikih značaja, koje moramo imati na umu kada pominjemo Adama Puslojića, jer je ostao u istorijskim pregledima književnosti, zahvaljujući njegovoj početnoj fazi u prve dve decenije stvaralaštva“ , smatra Dunđerin.
Druga značajna stvar, koja ga karakteriše kao velikog stvaraoca i zbog čega je sahranjen u Aleji velikana u Beogradu, je rad na razumevanju kulture Srba i Rumuna, koje je unapredio i podigao na viši nivo.
„Naime, ne bi srpski čitaoci poznavali savremenu rumunsku poeziju ili savremenu filozofsku misao Rumunije, da nije bilo Adama Puslojića. On je bio član Rumunske akademije nauka, upravo zato što je zadužio i Rumuniju, rumunsku kulturu, jer ju je u Srbiji predstavio na najbolji mogući način ali je isto tako prevodio srpske stvaraoce na rumunski jezik. Veza između srpske i rumunske kulture u savremenom dobu se ne može posmatrati bez Adama Puslojića“, navodi Dunđerin.
Tokom večeri emitovani su video prilozi o Adamu Puslojiću, a prisutni su bili u prilici da nabave knjige njegovih pesama i prevoda.
Društvo književnika Kosova i Metohije je 2019. godine Adamu Puslojiću u PKC „Akvarijus“ uručilo „Veliku gramatu“ , gde se svojom poezijom predstavio mitrovačkoj publici.
Adam Puslojić je rođen 1943. godine u selu Kobišnica kod Negotina, u porodici vlaškog porekla. Dobitnik je velikog broja prestižnih pesničkih i prevodilačkih nagrada u Srbiji i Rumuniji. Preminuo je 31. decembra 2022. godine. Sahranjen je 9. januara 2023. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Veliki broj pesama i knjiga Adama Puslojića koje tematizuju Kosovo i Metohiju kao i njegova emotivna veza sa Kosovom i Metohijom bili su razlog održavanja ovakve književne večeri, koja je priređenja u njegovu čast.
