Svetkovina je započela tradicionalnom liturgijom, koju je služio vikarni episkop patrijarha srpskog Porfirija vladika Ilarion. Sasluživali su igumani manastira Zočište i Visoki Dečani Stefan i Sava, te paroha orahovačkog, sveštenika Milana, uz prateće pojanje hora Prizrenske bogoslovije.
U svojoj besedi narodu Velike Hoče i gostima, vladika Ilarion je istakao simboličnost vinograda u religioznom kontekstu. On je vinograd opisao kao Božiji dar svetu i podsetio prisutne da su ljudi, poput sadnica u tom vinogradu, pozvani da njime pažljivo brinu i uređuju ga.
„Na svakome od nas je to, da li će da ovaj svet pretvoriti u raj, da li će od sveta u kome živi da napravi rajski vrt u kome će imati i drvo života i drvo poznanja. Zapravo u crkvi božijoj sve to imamo i to je pre svega ova sveta služba u kojoj se poučavamo prvo rečju božjoj, hranimo se znanjem i poznanjem a kasnije uzimamo od samoga drveta života od prečistih tajni tela i krvi Hristove“, rekao je vladika Ilarion.
On je istakao da sveti Kirjak Otšelnik, čija se svetkovina slavi i drugačije naziva Miholjdan, nije slučajno izabran za dan proslave u Velikoj Hoči. Iako je ovo vreme kada se beru plodovi grožđa i priprema vino, izbor ovog svetitelja ukazuje na duboku monašku tradiciju i duh prisutan u kulturi ovog naroda.
Vladika Ilarion je naglasio značaj monaškog života, koji podseća na važnost duhovnog bogatstva iznad materijalnih potreba. Monasi svedoče o jedinstvu u Hristu, gde nema podela među ljudima, i manastiri su mesta gde se ova realnost ostvaruje.
„Rodonačelnici našega roda su Sveti Sava i Sveti Simeon koji su svetogorski monasi. Zato je taj monaški duh saživljen sa narodom ovde i pomaže mu da opstane. Zato što monasi svedoče da nije sve u jelu i piću, nije sve vezano za naše prirodne potrebe. Monštvo je svedočanstvo veka, koji dolazi. Onoga veka u kome nema podele među narodima, nema podele među rodovima. Nema obrazovanog i neobrazovanog, nema višeg i nižeg, nema muškog i ženskog pola, nego je sve jedno u Hristu. Manastiri naši svedoče tu realnost koja već postoji sada. Ona nam dolazi u susret i govori nam da nije sve ovo što čovek može sada svojim zemaljskim očima da sagleda. Zato braćo i sestre ugledajte se na monahe, pomažite i čuvajte naše manastire na svaki način“, poručio je vladika Ilarion.
Nakon liturgije, proslava je nastavljena izložbom domaće radinosti žena iz Velike Hoče, gde su posetioci mogli uživati u tradicionalnim proizvodima, poput vina, rakije i raznih proizvoda od grožđa.
Kulturno-umetnički program priređen je u Domu kulture, a pored crkvenih velikodostojnika, prisutnima se obratio i prof. dr. Dragan Stanimć, predsednik Matice srpske.
Svečanost obeležavanja slave Velike Hoče, završava se prema programu, degustacijom vina, što je prilika za zajedničko slavlje i druženje gostiju i meštana.
Ova svečanost pokazala je da se tradicija i duhovnost mogu očuvati i proslaviti u modernom vremenu, te da je zajedništvo i podrška manastirima i crkvi od suštinskog značaja za srpski narod. Proslava Miholjdana u Velikoj Hoči bila je prilika za okupljanje, duhovno obogaćenje i slavlje koje će sigurno ostati urezano u sećanju svih prisutnih, prenosi Radio Goraždevac.
