Zaštićeni svedok 4644, kosovski Albanac, iskaz je dao iza zatvorenih vrata, ali je prethodno tužilac za javnost pročitao sažetak njegove izjave.
Po tom sažetku, OVK je, početkom 1998. godine, svedoka i njegove rođake privela iz njihove kuće u jednom selu na Kosovu pod optužbom da su „izdajnici i špijuni“.
Na više lokacija, uključujući i jednu „bazu OVK“, gde su bili pritvoreni, svedoka i članove njegove porodice su pripadnici OVK prebijali.
Svedoka su vojnici OVK na kraju pustili, ali su neke od njegovih rođaka zadržali.
Zajedno sa Tačijem, optuženi su bivši članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, dve tačke za mučenje dve tačke i dve tačke za ubistva.
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i drugi optuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020. godine, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
