Srbija je osvojila petu srebrnu medalju na velikim takmičenjima otkad se takmiči pod ovim imenom – drugu na Mundobasketu posle 2014. godine.
Bio je ovo fantastičan turnir za Srbiju, koja je na njemu ispunila mnogo više od prvobitno zacrtanog cilja – plasmana na Olimpijske igre 2024. godine. Košarkaška Srbija mora da bude ponosna na partije koje je Pešićev tim pružio na turniru u Manili i na najbolji način su promovisali srpsku košarkašku filozofiju. Nosila se Srbija sa nepreglednim nizom problema na turniru, a poslednji od njih došao je u uvodnim minutima finala, kada je Ognjen Dobrić povredio skočni zglob.
O tome kako je Srbija doživela uspehe svojih košarkaša najbolje svedoči činjenica da su okupljeni navijači u „MOA areni“ posle poraza Srbije skandirali „Šampioni! Šampioni!“
Znatno je oslabljena Srbija otputovala na Filipine, ostala je tokom turnira i bez povređenog Boriše Simanića, čije je stanje u jednom trenutku bilo kritično, bili su “Orlovi” otpisani posle poraza od Italije u drugoj fazi… Međutim, dve čarobne pobede nad Litvanijom i Kanadom, doneli su srpskoj košarci prvu seniorsku medalju posle šest godina i izrodile nove heroje srpske košarke.
U duelu sa Nemačkom bila je Srbija otpisana posle loše treće četvrtine i vođstva “Manšafta” 78:69 u drugom delu četvrte četvrtine. Međutim, ni tada se momci u plavim dresovima nisu predavali i došli su na šut do izjednačenja. Sve je odigrano kako treba, rezonski je šutirao Marko Gudurić, ali lopta jednostavno nije ušla.
Stigla je Srbija posle Gudurićevih slobodnih bacanja na dva poena do kraja utakmice, ali tada Šruder pogađa iz prodora, a sa druge strane Srbija iz dva pokušaja ne uspeva da smanji rezultat i tu je duel bio rešen.
Sa druge strane, bila je ovo prva zlatna medalja u istoriji nemačke košarke. Oni su 2002. godine osvojili bronzu.
Prethodno je Srbija osvajala drugo mesto na Evrobasketu 2009. i 2017. godine, Mundobasketu 2014. i Olimpijskim igrama 2016. godine. Srbija je propustila priliku da šesti put u istoriji dođe do zlata na SP.
