U razgovoru ona se osvrće na početke svoje karijere u potpuno drugačijem medijskom sistemu, kao i na današnje izazove koje donose društvene mreže, politička polarizacija i patrijarhalne strukture u društvu. Kako kaže, iako je danas broj medija veći i formalne slobode izraženije, položaj novinarki i dalje zavisi od niza društvenih i institucionalnih prepreka.
Od zatvorenog sistema do pluralizma medija
Na pitanje kako vidi razliku između perioda kada je počinjala da se bavi novinarstvom i današnjeg digitalnog doba, Oroši ističe da je medijsko okruženje tada bilo znatno zatvorenije i centralizovanije.
„U periodu kada sam počela da se bavim ovim poslom, nije postojao fakultet žurnalistike ili političkih nauka. Oni koji su želeli da se bave novinarstvom morali su da studiraju u Bosni, Srbiji ili Hrvatskoj. Većina novinara tada je dolazila sa drugih fakulteta, najčešće pravnog ili književnosti, i u posao se ulazilo po dva kriterijuma – da li si talentovan i da li zaista voliš taj posao“, navodi Oroši.
Ona objašnjava da tada nije postojao prostor za improvizaciju ili privremeni ulazak u profesiju.
„Tada je važilo pravilo – ili se baviš novinarstvom ozbiljno, ili uopšte ne pokušavaš da uđeš u taj posao. Nije bilo mnogo medija, postojao je jedan dominantan sistem, glavna televizija i radio, i kroz to si mogao da gradiš karijeru, ali uglavnom u lokalnim okvirima“, kaže ona.
Govoreći o kasnijim promenama, Oroši ističe da je raspad sistema i dolazak pluralizma doneo i nove mogućnosti, ali i nove izazove.
„Kasnije, sa političkim promenama i raspadom bivše Jugoslavije, dolazi do pluralizma, otvaraju se novi mediji i tada se počinju profilisati ljudi. Oni koji su uspeli da uspostave poverenje sa međunarodnim medijima mogli su da idu dalje, a drugi su ostajali u lokalnim okvirima“, dodaje ona.
Veća sloboda, ali i novi pritisci
Osvrćući se na pitanje slobode medija danas, Oroši smatra da je situacija u odnosu na raniji period napredovala, ali ne bez ozbiljnih problema.
„Naravno da danas ima više slobode. Ranije je to bio jedan cenizurisani informativni sistem – jedna partija, jedan medij. Danas imamo pluralizam i različite medije, što znači više mogućnosti i za žene da se profesionalno razvijaju“, ističe ona.
Međutim, upozorava da je ta sloboda istovremeno donela i nove oblike pritiska.
„Imali smo i jedan medijski mrak na Kosovu koji se u drugim delovima bivše Jugoslavije nije u istoj meri osetio. Danas, iako postoje različiti mediji, i dalje se vidi razlika u pristupu, u mogućnostima napredovanja i u načinu na koji se vrednuje rad novinarki“, navodi Oroši.
Digitalno nasilje i govor mržnje
Govoreći o savremenom digitalnom okruženju, ona posebno ističe problem govora mržnje i mizoginije na društvenim mrežama, koji, kako kaže, ozbiljno utiče na položaj novinarki.
„Ranije nije bilo toliko uvreda i seksističkog jezika prema ženama. Danas, kada novinarka govori o ravnopravnosti ili patrijarhalnim strukturama, ona vrlo često nailazi na brutalne i neprimerene komentare. To postaje nešto što društvo još uvek nije u potpunosti razumelo“, kaže ona.
Oroši dodaje da društvene mreže, iako su otvorile prostor za slobodnije izražavanje, nisu razvile mehanizme zaštite od govora mržnje.
„Društvene mreže su otvorile prostor, ali nisu filtrirale govor mržnje. Kada institucije i platforme ne reaguju, taj govor postaje normalizovan i ulazi u svakodnevicu“, upozorava ona.
Kao primer navodi i slučajeve koleginica koje su bile meta organizovanih online napada.
„Imamo primere gde se koriste lični podaci novinarki i gde se šalju eksplicitne i uvredljive poruke. Nažalost, sudovi su spori, a kazne simbolične, i to ne menja suštinski ništa u javnom prostoru“, ističe Oroši.
Položaj novinarki i dvostruka borba
Na pitanje o položaju žena u redakcijama, Oroši naglašava da novinarke i dalje vode dvostruku borbu – profesionalnu i društvenu.
„Biti novinarka u redakciji nije jednostavno. Postavlja se pitanje koliko žena ima realnu mogućnost napredovanja i da li isti kriterijumi važe za muškarce i žene“, kaže ona.
Ona ukazuje i na neravnopravan tretman u terenskom radu i međunarodnim izveštavanjima.
„Vidimo da žene često rade najteže terene, noćne smene, izveštavanje sa nesreća, dok kada treba ići na međunarodne događaje, češće idu muškarci. Tek pod pritiskom javnosti dolazi do promena“, navodi Oroši.
Po njenim rečima, značajnu ulogu u karijeri novinarki ima i porodična podrška, koja može biti i podsticaj i prepreka.
„Podrška porodice može biti ogromna snaga, ali u tradicionalnim sredinama i dalje postoji očekivanje da žena ostane u kući, da brine o porodici i da novinarstvo ne bude prioritet“, kaže ona.
Na kraju razgovora, Oroši poručuje da su potrebne sistemske promene, jača institucionalna zaštita i veća solidarnost među novinarkama kako bi se unapredio njihov položaj u društvu i medijima.
