Browsing: digitalno nasilje

Nasilje nad ženama na Kosovu je u porastu, potvrđuju predstavnici institucija. Više od 2.000 prijavljenih slučajeva evidentirano je, kažu u Kosovskoj agenciji za rodnu ravnopravnost. Iz Osnovnog suda u Prištini – ogranka u Gračanici potvrđuju da je 30 odsto od ukupnog broja predmeta koje prime vezano za nasilje u porodici ili nasilje nad ženama. Predstavnice civilnog društva traže strože kazne za nasilnike.

Dugogodišnja novinarka Violeta Oroši, koja je tokom svoje karijere sarađivala sa međunarodnim medijima poput BBC-ja i Dojče Velea, a danas radi kao dopisnica WDR-a, ocenjuje da su novinarke na Kosovu u savremenom medijskom okruženju formalno dobile više slobode i prostora za rad nego ranije, ali da su istovremeno izložene sve izraženijem digitalnom nasilju, mizoginiji i društvenim pritiscima koji često prelaze u autocenzuru i utiču na njihov profesionalni razvoj.

Onlajn nasilje nad ženama i devojčicama poprima razmere globalne krize, a države i dalje nemaju adekvatne mehanizme zaštite, upozorila je francuska aktivistkinja Šanli Klemo Meklaren (Shanley Clemot McLaren), osnivačica pokreta #StopFisha, tokom boravka na Kosovu.

U okviru 16 dana aktivizma, sinoć je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, u mitrovačkom PKC „Akvarijus“ izveden performans „Nije mi ništa“, a potom održana i tribina na temu digitalnog nasilja. Ovaj program, “Akvarijus” je organizovao u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA)

Kosovska policija je u poslednjem periodu evidentirala više slučajeva objavljivanja sadržaja samopovređivanja sa ozbiljnim posledicama, uključujući i samoubistvo. Slučajevi se odnose na decu.

Digitalno nasilje ili sajberbuling je nasilje koje se odvija na internetu, odnosno nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Najčešće se sprovodi na društvenim mrežama, u aplikacijama za dopisivanje, na gejming platformama i posredstvom mobilnih telefona.

Digitalna era donela je pregršt pozitivnih promena u ljudskoj svakodnevici. Informacije su na klik od nas, komunicira se lakše, brže, poslovi se završavaju jednostavnije, lakše se sklapaju poznanstva. “Normalizovali smo nenormalno”, naglasila je prof. dr Jelena Minić, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut.