Žarko Gajić se pojavio kao Aksićev branilac na ročištu koje je vodila predsednica suda Violeta Namani-Hajra.
Кako je saopšteno iz Specijalnog tužilaštva Кosova, optuženi je u periodu januar-maj 1999. godine, sarađujući sa grupom kriminalnih, organizovanih lica, u policijskim, paravojnim, vojnim uniformama, izvršio krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“.
Tužilac Habibe Salihu rekao je da su iskoristili sve zakonske mogućnosti kako bi osigurali prisustvo optuženih, ali to nije postignuto.
Prema optužnici, Aksić je rođen u Štimlju, ali mu je trenutna adresa u Srbiji. Optužnica protiv Čedomira Aksića, iz Specijalnog tužilaštva Кosova, podignuta je 4. maja ove godine.
Ovo je prvi slučaj suđenja u odsustvu sa kojim se suočava sud u Prištini i koji je dozvoljen novim Zakonikom o krivičnom postupku Кosova.
Šta kaže Zakonik o krivičnom postupku?
Održavanje suđenja u odsustvu predviđeno je kada se optuženi odriče prava da prisustvuje sudskim ročištima.
Suđenje se može održati i u odsustvu optuženog, a to se može učiniti kada tužilaštvo i sud iscrpe sva sredstva da obezbede prisustvo optuženog.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku, član 303, sudija ili predsednik veća održavaju ročište kako bi utvrdili zašto je optuženi odsutan i ocenio svako pojašnjenje ili svedočenje, ako je optuženi dobrovoljno odlučio da izostane sa glavnog pretresa.
Takođe se navodi da za donošenje ove odluke sudija ili predsednik pretresnog veća vodi računa o tome da li su uloženi razumni napori da se optuženi pronađe.
Šta proizilaze presude zbog izostanka?
Ranije je Fond za humanitarna prava u Prištini izrazio protivljenje optužnicama i suđenjima u odsustvu.
„Iako se u početku može činiti da su žrtve zadovoljne pravdom, kasnije je većina razočarana, jer čak i u slučajevima kada je neko kažnjen, kada žrtve shvate da možda počinilac zločina neće otići u zatvor. to je razočarenje za žrtvu“, rekao je Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarna prava.
Blakaj je takođe izrazio zabrinutost zbog vremena koje bi moglo potrajati za početak i završetak ovih suđenja.
„Opasnost je u tome što je prošlo više od 24 godine od kada su počinjeni ratni zločini. Tužilaštvo se u većini slučajeva oslanjalo na iskaze svedoka, nije da je bilo materijalnih ili forenzičkih dokaza. Rizik je da svedoci umru, ili izgube pamćenje“, rekao je on.
Specijalno tužilaštvo Кosova je do sada podiglo šest optužnica za ratne zločine sa predlogom da se suđenje vodi u odsustvu i navodeći da su iscrpljeni svi pravni napori da se optuženi pronađu.
