Direktor NPP-a Predrag Radonjić je na početku obraćanja medijima naveo da se raduje što publiku očekuje velika produkcija u režiji Nenada Todorovića.
„Čini mi se potencijalno najznačajnija predstava nakon ’Hotela Kosovo‘ u našem pozorištu, tako bih ja to rekao nakon svega što sam imao priliku da vidim tokom priprema. Velika produkcija, veliki broj glumaca, značajna tema koja je danas podjednako, a ne i više aktuelna nego u vreme kada je roman pisan“, kazao je on.
Nenad Todorović se prisetio da je sceni sa početka romana „Top je bio vreo“ u kojoj se govori o odlasku u Srbiju, odnosno inostrastvo, na početku rata svojevremeno prisustvovao i u sopstvenom domu. Kako je rekao, nije nakon tog iskustva mogao da odbije režiju pozorišne predstave prema Kecmanovićevom romanu.
„Probali smo da napravimo komad, mislim da smo na tragu tome, o kraju jednog sveta koji nam je dobrano zakucao na vrata. Taj ceo mehanizam, videćete, izuzetno radikalnih sredstava neuobičajenih za mejnstrim pozorište… Probali smo da ne budemo savremeni zato što je to savremeno, nego zato što mislim da je ovaj komad najviše i najpre napunjen dramaturgijom neprijatnosti, dramaturgijom nepodnošljivog. To je za mene bio važan izazov i on (komad) zaista nikakvu nadu u nama ne budi“, kazao je reditelj.
Todorović je naveo da u predstavi postoje i reference na „neke događaje u kojima smo“, kako je rekao „živeli u poslednje vreme, na nekom širem planu“.
„Taj komad o tom detetu, imali smo Cici (Ivana Dimić) i ja redovne razgovore… Moram da kažem da nasilje nad tim detetom od njega napravi nasilnika“, dodao je on.
Za Ivanu Dimić je srž njenog zadatka bilo „otključavanje“ romana o ratu u urbanoj sredini koji pripoveda dete kome je bomba raznela roditelje.
„Da bi to moglo da se igra na sceni, ja sam morala da razdvojim taj lik na dete koje je nemo, jer dete zanemi od užasa na početku romana da bi progovorilo na kraju. Ja sam onda napravila da pripovedač bude odrasla osoba koja govori, a da isti taj lik, dete je nemo do samog kraja. Da udvojim taj lik, da ne stavim da strac govori da je pripovedanje deteta, da stavim dete da govori, pošto je dete nemo“, kazala je ona.
Ulogu zanemelog deteta tumači Predrag Vasić, široj publici poznat kao Stanoje iz filma „Montevideo, Bog te video“.
„Meni je mnogo drago da sam ovde i uvek se rado odazivam NPP-u. Stvarno, još jednom hvala. A rad na ovoj predstavi, možda da vam pokažem masnice… fizički rad na ovoj predstavi je bio naporan“, rekao je on.
Milovan Filipović, glumac Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u ovom komadu igra ulogu pripovedača i vodi publiku kroz radnju „kao Vergilije kroz krugove pakla“, kako je primetila Cici Dimić.
„Sa Nenadom nisam do sada radio iako sam radio sa velikim brojem reditelja, ali nemam utisak da se nismo poznavali pre ovog procesa. Valjda je ta dobra komunikacija koju smo imali doprinela da nema nekih nesporazuma. Bilo je, naravno, dijaloga ali nije bilo sukoba. U stvari, možda je i bilo sukoba, ali on je bio isključivo kreativan, dramski“, kazao je Filipović.
Ulogu muslimanke Hatidže koja preuzima brigu o malom Srbinu nakon što mu roditelji stradaju od granate tumači Anika Grujić.
„U ratu su svi žrtve, a mislim da je Tidža u ovoj našoj postavci najveća žrtva jer joj se desi to što joj se desi na kraju. Ona nosi nesreću, Tidža je žena nežna, požrtvovana, empatična, divna, blaga, a opet… U stvari, ona je Majka hrabrost, što bi rekao reditelj. To mi je bila indikacija“, navela je ona.
Nebojša Đorđević je istakao kako smatra da su on i njegove kolege tokom rada na predstavi došli do „onoga što voli najviše u pozorištu, a to je scenska istina“.
„Zbog toga što mi živimo tu ratnu traumu o kojoj pričamo, živimo taj, kako Nenad kaže, virus nekog samouništenja, jedne strašne destrukcije koja je svuda oko nas. Mislim da je to čak i pomoglo nama svima jer niko nije u zoni komfora, rekao bih, zbog našeg okruženja i tako dalje, da nekako i dođu do te glumačke istine, do tog dobro urađenog zadatka“, kazao je on.
U prvoj pozorišnoj postavci ovog Kecmanovićevog romana, glumci i publika dele binu pa je broj mesta po izvođenju ograničen na 80. Direktor NPP-a Predrag Radonjić je apostrofirao izuzetno zanimljivo rešenje scenskog prostora u kome je „skiciran“ prosečni stan iz vremena bivše Jugoslavije.
Premijerno izvođenje predstave „Top je bio vreo“ publika na centralnom Kosovu će moći da pogleda sutra uveče (u subotu, 9. decembra) od 20.00 časova na velikoj sceni Doma kulture u Gračanici.
