„Postoje određeni principi u Savetu Evrope i ono što sam do sada pročitala od pravnih analiza je to da u teoriji, na papiru, pravni okvir je tu, dakle nije loše ono što pruža Ustav, ali sprovođenje i ostvarivanje ustavnog okvira je u kašnjenju, tako sa slučajem (manastira) Dečani koji nije sproveden evo već godinama i nedostatka političke volje da se ide napred sa tim i čak suprotstavljanje članovima Saveta Evrope rekavši im da ova
vlada neće uraditi to, to ne olakšava stvari za članove Saveta Evrope da idu napred sa aplikacijom. Ovo je samo jedan slučaj, ali koji ne treba da se potceni, zato što sloboda veroispovesti i presude Ustavnog suda se uzimaju vrlo ozbiljno od strane Saveta Evrope i ja mislim da je ovo nešto što se može lako ispraviti, ako bi vlada imala političku volju da konačno dođe do nekog predloga kako da se učini to“, rekla je Fon Kramon.
Čekajući da drugi učini prvi korak
Upozorava da je ovo izborna godina u Evropskoj uniji i da je potrebno hitno rešavati nagomilane probleme, posebno kada je reč o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.
„Mislim da je francusko-nemački predlog da se dođe do bilo kakve vrste sporazuma dobar predlog i ja sam se nadala da će to biti osnova za brzo sprovođenje i da isto tako aneks dozvoljava svakoj strani da sprovede svoj deo što je moguće brže zbog onoga što sam rekla, hitnosti, zbog izbora u Vašingtonu i Briselu. Tako da ja ovde ne vidim volju za sprovođenje, nego volju da se čeka dok druga strana sprovede prve korake. Ja ne mislim da je to veoma korisno“, kazala je ona.
Smatra da su mere koje je EU uvela prema Kosovu zbog načina rešavanja krize na severu Kosova i oštre, i opravdane, ali u neku ruku i nepravedne.
„U poređenju s tim kako se radi sa Beogradom, čini se da je veoma nepravedno, neopravdano za mnogo ljudi ovde. Ja mislim da u jednom trenutku, krajem maja, kada su stvari eskalirale, svi evropski partneri su bili očajni da imaju bilo šta što pokazuje Kosovu – ne možete da se bavite situacijom onako kako ste se bavili time i morate da održite obećanja. Ono što sam razumela od ljudi koji su bili vrlo blisko uključeni, postoji veliko razočaranje time kako se premijer, kako se Vlada bavila ovom krizom krajem maja. To nije bilo izazvano stranim uzrocima, nego je uglavnom izazvano lokalnim lošim upravljanjem. Blindirana vozila ispred opštinskih zgrada, stambenih zgrada, obdaništa, tako da kad sam ja bila tamo, razgovarala sa ljudima i bila sam veoma zbunjena i iritirana tim oštrim merama“, dodala je ona.
Kosovo je moguće samo kao multietničko društvo
Vlada Kosova bi, po njenim rečima trebalo da pokaže da je zaista zainteresovana da dopre do Srba, bez obzira da li žive na severu, na jugu ili negde drugde.
„Mislim da je u našem interesu da imamo i da ostanemo u multietničkom društvu i da svaki građanin ima pravo, isto pravo, jednako pravo za sve, na jezik, na obrazovanje, na zdravstvo, pasoše, itd. Dakle, to je za mene jedno načelo i onda treba da vidimo takođe na severu, za ljude koji žive tamo, da političari rade u njihovo ime, u njihovom interesu. Ono što smo viđali u prošlosti je naravno bilo ponekad teško, imali ste jednu Srpsku listu, ali se nisu svi slagali sa tim. Prema tome, ono što nam treba ovde je više različitosti, trebaju nam više ponuda od građana da postanu političari, treba nam više partija, treba nam više pluralizma ovde, tako da ljudi takođe mogu da odluče ako jedna partija kao Srpska lista odluči da se povuče iz institucija, ali se možda drugi ne slažu s tim, da vi takođe imate konkurenciju između ovih političara ovde i ja ovde definitivno vidim napredak. Vidim neke ljude koji se pojavljuju i kažu ovo je naša budućnost, naša zemlja, mi se staramo o tome i mi bismo želeli da preuzmemo odgovornosti. Ja nudim moj rad, moje kompetentnosti, moje znanje i ovo je to što bih želela da vidim“ rekla je ona.
Na pitanje voditelja da li je Kosovo i stvarno postalo multietničko društvo i da li je moguće da postoji bez Srba odgovorila je odrično.
„Ne. To nije prihvatljivo, zato što kada je Međunarodna zajednica podržala ljude na Kosovu bilo je jasno da ova država treba da bude, postane i ostane multietnička država, demokratska multietnička država, raznolika država, i to je u Ustavu, i to je sporazum sa međunarodnom zajednicom, tako da je u našem interesu da držimo ove kriterijume na mestu“, istakla je Viola fon Kramon.
