Meštani Starog Gracka i okoline, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, lokalni politički zvaničnici, kao i predstavnici Kancelarije za KiM, okupili su se u centru sela gde se svake godine služi parastos ubijenim Srbima iz Starog Gracka. Uplakana rodbina stradalih istakla je fotografije članova porodice za kojima žali.
Na fotografijama sedamnaestogodišnji Novica Janićijević, najmlađa žrtva, ali i Milovan Jovanović (1969), Jovica Živić (1970), Radovan Živić (1967), Andrija Odalović (1967), Slobodan Janićijević (1965), Mile Janićijević (1957), Novica Janićijević (1981), Momčilo Janićijević (1946), Stanimir Dekić (1955), Božidar Dekić (1947), Saša Cvejić (1973), Ljubiša Cvejić (1939), Nikola Stojanović (1936) i Miodrag Tepšić (1951).
Za ubistvo 14 Srba u Starom Gracku niko nije odgovarao punih 27 godina. Ubice su ostale nepoznate, iako je jedna osoba tada uhapšena, puštena je usled nedostatka dokaza. Euleks je 2017. godine potpuno odustao od gonjenja osumnjičenih bivših pripadnika OVK.
„Ubijena duša jednog sela“
Ubistvom žetelaca, ubijena je nada i duša sela, tako život u Starom Gracku opisuje najstariji meštanin Miloš Surlić.
„Ovde nije ugašeno samo nekoliko ljudskih života. Ovde je ubijena duša jednog lepog sela. Stradali su ljudi, a i oni koji nisu rođeni. Ugašena je nada da ćemo srećno i spokojno opstati na svojim ognjištima. Danas možda više nismo ni potpuno svesni svega što smo izgubili. Nismo svesni svega što nam je oduzeto i svega što nam je zauvek uskraćeno. Od bola smo odavno utrnuli. Izgubili smo želju i sprečeni smo da živimo punim životom i da dišemo punim plućima“, kazao je Surlić.
Novinarka Momirka Čanković kaže da se život u Starom Gracku odvija u senci onoga što se dogodilo pre 27 godina. „Koliko god se nama činilo da smo krenuli sa životom i da život ide dalje, što je istina u neku ruku, deo nas iz te noći nije izašao. Nema dana da ih se ne setimo, nema dana da ih ne pomenemo. Staro Gracko 27 godina živi u senci svojih ubijenih seljana“, kaže Čankovićeva, koja je poreklom upravo iz ovog sela.
Pesnik Živojin Rakočević podsetio je na majku stradalih Radovana i Jovice Živića, koja je do smrti dolazila na svako obeležavanje godišnjice.
„Meni danas najviše nedostaje Ljubica Živić. I moram odgovoriti na to pitanje zašto. Zašto mi nedostaje? Nedostaje mi jer kad je ona posle smrti svojih sinova preživela, preživeli smo i mi. Preživelo je Staro Gracko“, poručio je.
Ilarion: Ne treba da negiramo zločine, ali ne možemo ni da prećutkujemo ono što se dešava našem narodu
Parastos stradalim Srbima u Starom Gracku služili su vikarni episkop novobrdski Ilarion uz sasluženje sveštenika Eparhije raško-prizrenske.
U besedi okupljenima i vladika Ilarion je ukazao na stradanje i nerasvetljen zločin. Kazao je da su meštani Starog Gracka „pokošeni kada su otišli da požanju trudove ruku svojih“. Naglasio je da ne mogu biti zaboravljeni, kao ni svi koji su stradali.
„I kao što ne treba da negiramo zločine koje su naši sunarodnici učinili i da ih umanjujemo i minimiziramo, nego treba da prihvatimo — i to kao svoju muku i svoju sramotu i zato da se molimo — ali isto tako ne možemo da prećutkujemo ono što se dešava našem narodu evo već 27 godina na našoj zavetnoj zemlji“, kazao je vladika Ilarion u obraćanju okupljenima.
Poručio je narodu da treba da ostane na Kosovu, da se ovde vraća i živi u miru. „Niko ne peva lepo o Kosovu i Metohiji kao Srbi što pevaju, i to je svedočanstvo da je ovo naša zemlja. Ne znači da ne pripada Albancima i drugima koji ovde žive, koji su ovde u većini, ali pripada i nama. I kada kažemo mi da je Kosovo srpsko, to ne znači da mi mislimo da nije albansko. Pripada svim ljudima dobre volje, ima dovoljno mesta za sve nas ovde da živimo. I neka bi svako naše okupljanje bilo poziv na pomirenje i pružena ruka čak i onima koji nas nenavide“, naglasio je vladika Ilarion.
Parlić: Međunarodno pravo manje važno kada su u pitanju srpske žrtve
Milena Parlić iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju podsetila je upravo na činjenicu da su Srbi u Starom Gracku simbol nekažnjivosti zločina.
„Međunarodno pravo i deklaracije su nas učile da pravo na život ima svaki čovek, da to pravo ne zavisi od nacionalnosti. Pa se danas s punim pravom i pitamo: Da li je ono manje vredno i važno kada je u pitanju, kada je žrtva Srbin? Da li je manje važno kada je u pitanju srpska majka, srpsko dete? Dok međunarodno pravo ne dobije jednak tretman bez obzira na nacionalnu pripadnost, dok svaka žrtva imenom i prezimenom ne dobije pravdu — bez obzira na nacionalnu pripadnost — ovaj zločin će trajno ostati rana za sve nas“, kazala je Parlić, koja je položila venac kod spomen-obeležja.
Vence i cveće položili su i meštani, te predstavnici Srpske liste, čelnici lokalnih samouprava po srpskom i po kosovskom sistemu.
Dalibor Jevtić iz Srpske liste podseća da se zločin odigrao pred očima međunarodne zajednice, onih koji su došli da garantuju mir na Kosovu.
„Žalosno je što i danas nema predstavnika međunarodne zajednice da se ovde poklone žrtvama i na neki način i oni budu garant da ovaj zločin neće proći nekažnjeno. Iako je istraga zvanično zatvorena, mi od pravde i zahteva da se pred lice pravde izvedu oni koji su počinili zločin nećemo odustati, i to jasno danas poručujemo. Živimo u vremenima kada je teško biti Srbin na prostoru Kosova i Metohije, ali i u ovim vremenima mi ne odustajemo od života i opstanka na ovim prostorima. I dok se danas Srbi privode, pritvaraju i zatvaraju bez ikakvih dokaza, oni za koje dokaze imamo da su zločine počinili i dalje su na slobodi. I zato ćemo sve ovo uporno ponavljati“, kazao je Jevtić.
Osim srpskih zvaničnika koji se oglašavaju povodom godišnjice u Starom Gracku, ni predstavnici međunarodne zajednice ni kosovski zvaničnici ne pominju ovaj zločin.
