Prema istraživanju Mreže za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (South East European Network for Professionalization of Media, SEENPM), čije podatke je iznela Zejnulahu, prosečna starost gledaoca televizije na Kosovu iznosi 45 godina.
Izvršna direktorka AMPEK-a je dodala da su na drugom mestu izvora informacija socijalne mreže, dok treće zauzimaju internet portali, pa radio.
Zejnulahu je kazala i da se televizija na Kosovu gleda prosečno između pet i šest sati, te da su najpopularniji serijski programi i debate.
„Turske i druge serije koje televizije emituju za svoju publiku, ali nešto što je krajnje popularno su i debate ili tok šou emisije koji pokrivaju različite političke i društvene događaje. One su popularne zato što su tu uglavnom gosti analitičari koji pokušavaju da naprave šou, dok se manje osvrću na proverene informacije. Gledaoci vole to da gledaju, kada se ljudi argumentovano raspravljaju“, dodala je ona.
Popularnost televizije na Kosovu je u porastu, smatra Zejnulahu.
„U toku pandemije korone 2020. godine, mnogi mediji na svetu su imali finansijskih poteškoća. Na Kosovu su baš u to vreme počele da se otvaraju nove televizije, tako da na Kosovu postoji oko sto televizijskih kuća“, rekla je Ardita Zejnulahu.
Izvršna direktorka AMPEK-a istakla je da je medijska pismenost na nezadovoljavajućem nivou, ali ga građani ispravno razmišljaju.
„Mislim da građani Kosova, uprkos svemu, kada dođe vreme izbora i treba da glasaju oni uvek znaju da donose dobre i odluke zasnovane na dobrim informacijama. Primer su zadnji opšti i lokalni izbori na Kosovu“, kazala je.
Zejnulahu veruje da su novinari i dalje čuvari javnog interesa.
„Većina novinara na Kosovu su profesionalni, pridržavaju se etičkih standarda, ulažu puno u njihov rad, rade istraživačko novinarstvo na dobrobit javnog interesa, objavljuju tačne i proverene informacije. Ima i onih novinara koji ispadaju iz ove lige, ali možemo slobodno reći da novinari na Kosovu rade novinarski posao dobro“, istakla je ona.
Kada je u pitanju izveštavanje o nasilju nad ženama, Zejnulahu je rekla da se u poslednje vreme, kada je u pitanju ova tema, novinarski kodeks poštuje i objasnila:
„Ako mediji naprave neku grešku, onda ih organizacije koje se bore protiv nasilja nad ženama javno sramote. Sada su mediji veoma oprezni kada nešto objave o nasilju nad ženama i poštuju novinarski kodeks“, zaključila je Ardita Zejnulahu.
