„Nalazimo se u sredini koja ne pruža dovoljno prilika mladim ljudima, na svaku moju ideju sredina nudi deset razloga zašto ne mogu da je realizujem. S druge strane da li uopšte ljudi razumeju umetnost, ne bih rekla, jer je potrebno da neke osnovne potrebe budu zadovoljene da bi mogla da se razvija i razume umetnost”.
Kostić je navela i da svakodnevni problemi dodatno otežavaju rad mladim umetnicima, ističući da je zbog nedostatka poštanskih usluga više puta bila sprečena da svoju knjigu pošalje na konkurse.
„Na mnogo konkursa nisam mogla da pošaljem svoju knjigu zbog toga što nemamo poštu. Svesna sam situacije u kojoj se nalazim i zato ću verovatno morati da promenim sredinu”.
Tokom razgovora govorila je i o svom izboru umetnosti kao životnog poziva, dilemama koje je imala prilikom upisa fakulteta, ali i o tome koliko je danas teško opstati u kreativnim profesijama.
„Umetnost je zanimanje koje nije vrednovano koliko bi trebalo da bude, onoliko koliko je nekada možda bilo. Likovna umetnost mi je dala mnogo više slobode nego što bi na primer književnost”.
Anastasija je autorka i dizajnerka korica svoje prve knjige „Dubina praznine“, a u podkastu je govorila i o tome koliko ju je fakultet pripremio za profesionalne izazove.
„Mislim da se na fakultetu ne susrećemo sa realnim problemima koji će nas u kasnijim projektima snaći, to je bilo značajno iskustvo. Za mene je promocija moje knjige bila veoma značajna, razvila sam se u nekom smeru u kojem nisam znala da mogu da se razvijem. Bila sam introvertno dete i bilo mi je nezamislivo da mogu da budem tako slobodna u razgovoru sa ljudima.”
Govoreći o pisanju, istakla je da joj je ono pomagalo da razume sopstvene emocije i životne situacije.
„Pisanje je bio moj način da preživim, emocije doživljavam na drugi način u odnosu na druge, pisanje onoga što sam osećala mi je pomoglo da razumem zašto se nešto događa”.
Kostić je ukazala i na problem nedovoljnog povezivanja teorije i prakse tokom studiranja.
„Nas na fakultetu u teoriji spreme za profesiju kojom se bavimo, ali ne stignemo da se susretnemo sa problemima sa kojima ćemo se kasnije susreti u projektima, važno je da se studenti bave vannastavnim radom da bi pri završetku fakulteta imali hrabrosti da krenu u nešto novo i nepoznato”.
Govoreći o vrednovanju diplome umetničkog fakulteta, ocenila je da formalno obrazovanje nije presudno za bavljenje dizajnom, ali da iskustvo stečeno tokom studija ima veliki značaj.
„Mislim da se ne vrednuje puno, dizajnom može da se bavi svako ko želi da nauči rad u programu, svako ko nauči zakone estetike i ima osećaj za estetiku. Diploma grafičkog dizajnera nije obavezna za bavljenje tom profesijom. Značiće mi iskustvo sa fakulteta, sve što profesor traži od mene sutra će klijent. Smatram da je bitno imati iskustva sa akademskim obrazovanjem”.
U nastavku razgovora govorila je o odlasku mladih i razlozima zbog kojih mnogi svoju budućnost vide van Kosova.
„Ko god je ovde rodjen nikad ne može da trajno napusti ovo mesto. Ne znači da se neću vratiti ako odem. Može fizički da se ode, ali nikad nećeš otići. Treba nam više prilika za mlade ljude, više poštovanja prema profesijama tih mladih ljudi i malo više privilegija u odnosu na starije, moramo mladima da damo šansu da promene svet”.
Tema podkasta bila je i težnja mladih ka sigurnosti i državnim poslovima.
„To je generacijski problem, mi nismo prva generacija koja se sa time susreće. To je dublje od toga da li je neko lenj ili nije, to je system koji je izgradio čoveka u parazita. Mislim da sve počinje od vaspitanja naših roditelja, ne samo kako su oni nas vaspitali već kako su i njih njihovi roditelji vaspitali. To što si živ čovek više ne znači da ti je hleb obezbedjen već moraš da radiš za taj hleb. Zvuči nemilosrdno ali je pravednije prema onima koji se trude i rade. Važno je da čovek radi, onaj ko se trudi i ulaže sebe u neku vrstu rada na kraju dana to mora da se isplati.”
„Vrlo često zbog straha od neuspeha ljudi tragaju za sigurnošću. Nekim ljudima rutina uliva sigurnost, meni uliva strah”.
Govoreći o odnosu umetnosti i egzistencije, Kostić je istakla da umetnici danas ne mogu da razmišljaju isključivo o stvaralaštvu.
„Umetnost je ono što čoveku pruža osećaj slobode, grafički dizajn sam birala jer bi mogao finansijski da me obezbedi, da sam birala drugu granu umetnosti imala bih više briga. Kako da uklopim umetnost i kako da platim račune. Umetnici trenutno ne mogu da razmišljaju samo o umetnosti”.
Na kraju razgovora poručila je mladima da ne čekaju da im prilike budu ponuđene same od sebe, već da rade na sebi i svojim ciljevima.
„Ne treba da čekaju, jer to nije nešto što moraš da dobiješ, možeš da čekaš, ali postoji mogućnost da ne dobiješ i na kraju može biti gubljenje vremena”, rekla je Anastasija Kostić u podkastu Medija centra Čaglavica.
