Koreografije, slike, instalacije, filmovi, radio-drama, performansi, „žive statue“… smenjivali su se pred publikom, a posetioci su prolazili između scene, umetnika i muzike kao da su svi deo iste predstave, piše Kontakt plus.
Mnogi su tokom večeri isticali da ih atmosfera podseća na berlinsku alternativnu umetničku scenu – spontanu, otvorenu i punu različitih izraza.
Posebnu atmosferu doneli su sami umetnici, koji su se predstavljali na svojim maternjem jezicima. Tokom večeri mogli su se čuti beloruski, francuski, nemački, makedonski, crnogorski, albanski i drugi jezici, pa je čitav događaj delovao kao susret različitih svetova na jednom malom prostoru u Mitrovici.
Među svim tim jezicima našao se i jedan zajednički – „jezik budućnosti“. Niko ga zapravo nije razumeo, ali je možda baš zato savršeno pripadao večeri u kojoj nije bilo najvažnije razumeti svaku reč, već osetiti atmosferu.
Ovogodišnji Gran pri rezidencije pripao je beloruskoj plesačici i koreografkinji Dariji Kostskini, koja je inspiraciju pronašla u pokretima i svakodnevici ljudi u Mitrovici.
Nakon dodele nagrade usledio je koncert meksičko-italijanske umetnice Frančeske Volpi Hernandez, dok je završnica večeri bila rezervisana za nastup benda „Dram“ u prostorijama PKC „Akvarijus“.
Među učesnicima rezidencije našao se i sociolog i pisac iz Beograda Dimitrije Bukvić, koji je tokom boravka radio na radio-drami „Ibarski psi“.
„Cela ova rezidencija je jedno malo čudo koje postaje sve veće. Mitrovica je poznata po nemirima, ali kada dođete ovde i stvarate, shvatite koliko je zapravo taj stvaralački mir dostižan. To je, možda, i najveći adut ovog grada“, uveren je Bukvić.
Dodaje da mu je rad na radio-drami predstavljao i lični izazov, budući da je prvi put radio u toj formi.
„Radio-dramu sam radio sa svojim prijateljem Andrejem Sinkevićem. Ovo mi je samo omogućilo da prohodam u novoj formi i zahvaljujući mom prijatelju, ovo je dobilo oblik kakav je dobilo. Nadam se da je ovo samo početak“, poručuje Bukvić.
Vizuelni umetnici Dragutin Rajković i Emilija Sandić iz Crne Gore proteklih dana zajedno su stvarali u okviru rezidencije, a Mitrovicu opisuju kao grad koji inspiriše i podstiče na istraživanje.
„Imalo je mnogo toga da se istraži, uradi i isproba“, kaže Emilija Sandić.
Rajković, kojem je ovo drugi boravak na Kosovu, ističe da ga je privukla energija ljudi.
„Želeo sam ponovo da osetim to prošireno iskustvo. Ovo je bilo divno i sigurno ću se vraćati“, obećao je.
Direktorka PKC „Akvarijus“ Miljana Dunđerin smatra da je ovogodišnja rezidencija jedna od najboljih do sada i da je i sama iznenađena atmosferom koju je događaj doneo našem gradu.
„Ove godine imali smo učesnike iz devet različitih zemalja, a prijave su stigle iz čak 18. Ovo veče je i za mene bilo veliko iznenađenje, jer nisam verovala da Mitrovica može ovako da izgleda“, priznaje Dunđerin.
Prema njenim rečima, cilj rezidencije nije samo predstavljanje umetnosti, već i stvaranje prostora u kojem lokalna zajednica može da doživi savremenu umetnost koju retko ima priliku da vidi.
„Prava umetnost nije tu samo da nas zabavi, već da nas pomeri i probudi emociju“, poručuje Miljana.
I zaista, makar na jedno veče, Severna Mitrovica nije ličila na grad opterećen svakodnevicom, već na prostor u kojem su se ljudi, jezici, muzika i umetnost spojili u jedinstvenu, gotovo nestvarnu sliku, piše Kontakt plus.
