Od “Nema predaje KM ostaje” ostali su samo grafiti. Još uvek nisu izbledeli, ali jesu obećanja koja su građanima stizala iz Beograda. Srpskih tablica na ulicama više nema i moguće ih je voziti samo po centralnoj Srbiji.
One RKS koje su na grafitima precrtane na automobilima se jasno vide. Oni koji nisu hteli ili mogli da sa srpskih tablica koje nose oznake gradova na Kosovu preregistruju na kosovske dovijali su se na drugi način.
„Supruga ima prebivalište u Beogradu i onda smo ga registrovali na Beograd i sada vozim na ovlašćenje koje mi je dala supruga“, kazao je Miloš Subotić, stanovnik Kosovske Mitrovice.
Ukoliko na put krene bez supruge ulazi u rizik da ga Kosovska policija kazni.
„Ne možemo da pređemo prelaze između Kosova i Makedonije, Albanije, Crne Gore i tako dalje, jer ne možemo da pređemo sa ovom ličnom kartom i dokumentima koja izdaje SUP Kosovska Mitrovica“, objasnio je on.
Tu mu ne pomaže ni činjenica da poseduje kosovsku ličnu kartu. Česti su primeri građana kojima za slobodno kretanje nisu dovoljna ni dupla dokumenata. I nisu problem samo lične karte već i pasoši. Srbi najčešće imaju one koje izdaje Koordinaciona uprava, a za koje im je potrebna viza. Pitanje je da li bi i gde vizu mogli da izvade?
„Čak i sa regularnim pasošem Republike Srbije vi ne možete da uđete i izađete sa Kosova. Znači možete da uđete u Nemačku, Holandiju, Ameriku, Rusiju, gde god želite možete da odete, samo ne možete ne Kosovo. Znači taj pasoš je svuda prihvatljiv osim za ovu malu teritoriju Kosova“, naveo je Aleksandar Rapajić iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“.
Sa viznom liberalizacijom za Kosovo sve je više onih koji apliciraju za kosovski pasoš. No ni to ne mogu svi zbog različitih administrativnih teškoća. O viznoj liberalizaciji pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava odlučivaće se u Briselu narednih meseci. Za to vreme građani imaju svakodnevne bitke za slobodu kretanja.
„Ovo je pravno beznađe, ja bih rekao, jer ne znamo kao obični građani šta da uradimo. Mi želimo da ispoštujemo sve, sve zakonske regulative, da normalno živimo i krećemo se, ali prosto smo u nemogućnosti. Ne znamo šta, kako, i šta kako da uspemo. Iz dana u dan se donose neke odluke koje su ad hok“, smatra Subotić.
„Svi oni zakoni koji daju neka prava srpskoj zajednici na Kosovu, koja lepo zvuče na papiru ali se ne primenjuju i nisu validni u praksi, tako da su samo jedno mrtvo slovo na papiru, a pomoć koja stiže iz Srbije nažalost se ne raspodeljuje najbolje i ne ide u prave ruke“, tvrdi Rapajić.
Veruje da bi neko ko se o situaciji informiše samo preko dostupnih dokumenata mogao pomisliti da je reč o ljudima koji uživaju najviše prava i žive u materijalnom blagostanju.
