Iako je priveden, srpsko tužilaštvo ga je ubrzo pustilo iz pritvora, a najnoviji snimci koje je objavio lider pokreta „Ljubav, vera, nada“ Nemanja Šarović pokazuju da je Radoičić na Kopaoniku.
Na snimku koji je dospeo u javnost prikazana je proslava rođendana bivšeg potpredsednika Srpske liste, vatromet i transparent – “Srećan rođendan komandante”.
Kosovske vlasti traže Radoičića zbog oružanog napada u Banjskoj 24. septembra prošle godine, a za njim i učesnicima grupe raspisana je Interpolova poternica.
Novinar i analitičar Ljeart Hodža problem u izručenju Radoičića vidi u tome što Kosovo nije član Interpola. “Ali i što nema nikakvu zvaničnu komunikaciju, ni sudsku, ni policijsku, ni političku sa Srbijom, tako da ne znam kakav će utjecaj taj Interpolov dokument imati na terenu. Ako nema političke volje i korektnog ophođenja Srbije i Kosova prema međunarodnim akterima, Radoičić – kao takav individualac – može još dugo u Srbiji komotno živjeti“, kaže Hodža uz podsećanje da su se u prošlosti “po Srbiji slobodno šetali” i Ratko Mladić i drugi haški optuženici iako su bili traženi, jer, kako kaže, Srbija nije imala volju da ih isporuči.
Da je hapšenje Radoičića neophodna politička volja Srbije slaže se i Miodarag Marinković, izvršni direktor NVO CASA iz Severne Mitrovice.
“Radoičić neće biti uhapšen dokle god Beograd ne odluči tako nešto, a ne mislim da je to vezano za Interpolovu poternicu, nego je vezano za tu neku političku volju ili pritisak koji bude postojao. Ono što ja trenutno vidim jeste da postoji namera Zapada da ne dozvoli da taj slučaj ode u zaborav i da se konstantno traži od Vučića da učini nešto u tom smeru, ali taj pritisak dolazi od strane ne onih entiteta koji su u stvari sposobni da tako nešto primene, govorim o Stejt Departmentu i najviđenijim ljudima EU, već dolaze sa nekog nižeg nivoa”, kaže Marinković.
Pritisci na Beograd
Američka senatorka Džin Šahin izjavila je nedavno da Milana Radoičića treba uhapsiti i suočiti s pravdom za događaje u Banjskoj.
„Mislim da bi trebali uhapsiti Radoičića i odvesti ga u zatvor. On je priznao svoju umešanost i ono što se dogodilo 24. septembra, ubistvo (kosovskog policajca i trojice srpskih napadača), sada mora odgovarati za te radnje. Kosovo i Srbija trebaju sarađivati po ovom pitanju“, rekla je Šahin tokom Bezbednosne konferencije u Minhenu prošle nedelje.
O Banjskoj i učešću Milana Radoičića u tom napadu razgovarali su predsednik Srbije i predsednik Evropskog Saveta. Vučić je o tome govorio tokom nedavnog gostovanja na RTS-u.
„Ja kažem, ja sam kriv, kako god hoćete! Da se ja sad objašnjavam šta je sve bilo u novembru i decembru. Šta je bilo posle toga?! Jednostavno ne vredi! Da li sam srećan zbog toga? Ne, nisam. Milion puta sam molio… Da li bih bio na njihovoj strani ili na strani onih koji su posle toga izvršili hladnokrvno ubistvo tih ljudi? Uvek ću biti na strani Srba za koje mislim da su bili progonjeni kao zveri“, kazao je Vučić.
(Ne)mogući napadi od strane Srbije
Od sukoba u Banjskoj kosovski zvaničnici stalno upozoravaju na moguće nove napade od strane Srbije. Najglasnija je predsednica Kosova Vjosa Osmani koja je i nedavno u intervjuu za jedan arapski medij.
“Nažalost, 24. septembra su takođe pokazali da su spremni na nasilje. Kosovo je posvećeno dijalogu i postizanju dugoročnog mira u regionu koji je stabilan. Dijalog nikad nije prestao zbog nas, već zbog toga što je Srbija 24. septembra počinila akt agresije. Naravno, istraga traje i sve vodi ka vrhu zemlje”, rekla je ona u intervjuu za Al An.
Međutim, predstavnici srpskog civilnog društva sa Kosova ne veruju da je Srbija politički i vojno spremna za organizaciju bilo kakvih napada.
“ Srbija nema mogućnost da vojno interveniše na Kosovu, to bi značio napad na NATO države, a sa druge strane u Srbiji postoji vlast koja sve čini da je zadrži, uključujući i neke ustupke koje daje na štetu kosovskih Srba”, kaže Miodrag Marinković.
Slobodan Stošić iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da takve izjave ne doprinose deeskalaciji i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Potrebno je da se stane sa tom oštrom retorikom i da se stvari vrate na sto, da se ne rešavaju preko medijskih izjava, preko oštrih narativa u smislu mi ćemo napasti njih ili oni nas. Znači trebalo bi da se sva ta pitanja rešavaju kroz dijalog a ne kroz ovakve ratno-huškačke izjave”, kazao je on za Al Džaziru Balkans.
Nakon sukoba u Banjskoj međunarodne snage Kfora na severu Kosova dobile su pojačanje u vidu 1000 dodatnih vojnika. Narednih meseci očekuje se da na Kosovo stignu i dodatne nemačke trupe, što je nedavno u Prištini potvrdio i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
