Iako ga sada režija interesuje, počeo je upravo sa glumom. Ipak, nakon nekog vremena, više ga je zaintrigiralo šta se događa “iza kamere”.
“Jednostavno, počelo je da me zanima šta se to dešava iza kamere, ono što ne vidimo na premijeri predstave i što ne vidimo na platnu kada gledamo film, šta je ono što zapravo taj film spaja i čini ga onim što jeste i čini ga takvim uživanjem za nas koji ga gledamo. I onda sam jednostavno rekao sebi, ja sad ću da vidim šta je to režija, jer kad sam odlučio da se bavim režijom, nisam imao pojma šta je režija”, kazao je sagovornik Kontakt plusa.
Iako se edukuje za režiju u igranom filmu, više ga interesuje dokumentarni film, usled čega je snimio nekoliko dokumentaraca, ali i igrano-dokumentarnih filmova:
“Zanimaju me priče ljudi i da pričam o njima i da mi oni pričaju o sebi, više nego da snimam igrani film. Iako sam snimao igrane, nekako se više pronalazim u dokumentarnim”, dodao je on.
Potpisao je tako režiju za igrano-dokumentarni film “Lutka”, “Bonton u pozorištu”; “Miss”, a autor je i dokumentarnog filma o profesorici Mitri Reljić – “O psima i grobovima”.
“U njemu pričam priču o profesorki Mitri Reljić i imam čast da je poznajem lično i te priče koje mi ona u filmu priča sam čuo od nje u nekom neutralnom okruženju, na jednom ručku i sve vreme su mi prolazile slike kroz glavu i rekao sam sebi da to može da bude film”, rekao je on.
Profesorka Reljić prepoznata je po svom radu na faktografskom beleženju uništenih srpskih grobalja na Kosovu.
“Da, ona spasava naša groblja na Kosovu i Metohiji, koja su razrušena… Snimali smo na pećkom groblju koja je stvarno jedno od najrazorenijih grobalja i vidi se ta tuga kada ste tamo, ali profesorka je divna, jer uprkos toj tuzi u svemu tome, ona je tu kao svetlost”, naveo je on.
“Ona sija radošću i odlučnošću da sve popiše što može da vidi, jer zovu je ljudi, svakodnevno, objašnjavajući da su u njenoj knjizi videli grobove svojih najmilijih. I imamo drugu temu tog filma – njen odnos prema psima u Mitrovici. I njen odnos sa psima je kao i sa grobljima, hoće da ih sačuva, ona ide i hrani ih okolo i svaki ima ime…jednostavno zanimljiv mi je taj njen odnos prema životu koliko je zdrav i koliko je lepo i hteo sam to da prikažem”, dodao je.
Na pitanje šta ga onda zapravo inspiriše i koliko su Kosovo i Metohija inspirativni, Rakočević potvrđuje da traži lepo u strašnim stvarima:
“Da, jer priča o strašnim stvarima na KiM je ispričana dosta puta. Iako niko ne poriče da to jesu strašne stvari, mi smo to već videli iznova i iznova, ali kada vidimo da u tom crnilu, u tom vilajetu, postoji nešto svetlo, nešto što je normalno… Imamo kulturu, imamo pametne, lepe ljude, imamo lepotu svuda oko nas i samo je treba pronaći, samo je treba veličati…”
Sa Dimitrijem smo razgovarali i o njegovim planovima, pripremama za Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, te procesu snimanja dokumentarnih filmova i njegovom omiljenom režiseru.
Za njega je dobar film onaj koji tera na razmišljanje, pa ne čudi da je Kjubrik njegov omiljeni reditelj.
Detaljnije poslušajte u poskastu Kontakt plusa.
