Njegova prva posthumna izložba u Gračanici sastoji se od slika, akvarela i erotskih crteža. Ukupno 13 akvarela i 60 erotskih crteža koji će biti predstavljeni na ovoj izložbi njegova supruga Jelena Milošević je poklonila je Fakultetu umetnosti Priština u Kosovskoj Mitrovici i Domu kulture Gračanica. Ova izložba je nastavak sistematizacije, proučavanja i ukazivanja na čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj stvarajućoj kulturi s kraja 20. i početka 21. veka na Kosovu i Metohiji. O tome svedoči njegovo slikarstvo, kao i desetine slikara i grafičara kojima je bio mentor, i u čijem radu se prepoznaju negovi poetički uticaji.
„Zoran Jovanović – Dobrotin! Nesporno, to svi relevantni likovni kritičari ističu, vodeći srpski slikar, grafičar, likovni pedagog na Kosovu i Metohiji u poslednjim decenijama dvadesetog i prve decenije dvadeset prvog veka. I u samom vrhu srpske grafike….prvi je poneo nagradu za životno delo „Zograf Longin“ koja se dodeljuje u okviru Vidovdanskih svečanosti i na Vidovdanskoj likovnoj koloniji u Gračanici…Dobrotin preselio se na onaj drugi, bolji svet bez saznanjao tome šta se na kraju desilo sa više od stotinu njegovih slika i grafika koje su nakon njegovog izbega iz sopstvenog grada neki ništici izneli iz njegovog kabineta, ateljea, stana iz stanova njegovih sestara i neke odmah spalili, a neke odneli u nepovrat. Govorio je: „Sećam se tih trenutaka sa tugom, ali bez opterećenja. Važno je da sam ih ja naslikao, a svaka od njih ima svoju sudbinu. Otišao sam sa Kosova. Moja sećanja su ranjena… Izgubili smo sve…Ostala je nada“… – kaže u predgovoru kataloga Đorđe Jevtić, novinar i publicista.
“Valja reći da Zoran Jovanović Dobrotin pripada generaciji formiranoj šezdesetih godina dvadesetoga veka, ali je otvorenošću prema novim orijentacijama i stalnom potrebom da ide više, i dalje, u istraživanje fenomena vizuelizacije stvaralac koji se prirodno uklopio u likovnu scenu osamdesetih godina na Kosovu i Metohiji. Bez dvoumljenja on je svoje stvaralaštvo u tematskom i značenjskom smislu, nastojeći da delom progovori o surovoj kosovskoj stvarnosti, povezao sa sudbinom srpskoga naroda „govoreći“, nekad direktno, nekad indirektno, o njegovom zlom udesu. Pri tome njegovi iskazi nemaju dnevnopolitička i pamfletska obeležja, već predstavljaju uzbudljivu istoriju surovih i priskrbnih vremena, što su se uveliko dešavala na tlu Kosova i Metohije.”- pisao je o stvaralaštvu Jovanovića, istoričar umetnosti prof. dr Srđan Marković.
Održavanje izložbe podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Grad Priština i Opština Gračanica.
