„EU zapravo ne voli da se širi i to čini samo pod geopolitičkim pritiscima. Veliko proširenje 2004. godine se desilo kao posledica velike gepolitičke promene, kada je svet pokušavao da uspostavi nove odnose snaga, što se manje više i danas dešava“, rekla je Miščević na konferenciji „Od velilkog proširenja ka brzom proširenju“.
Miščević je rekla da nema jednoobraznog procesa pregovora, niti jednoobraznih rokova i termina i pozvala članice EU da imaju na umu koliko je proces proširenja danas drugačiji u odnosu na ranije.
„Ne treba zaboraviti da je proces stupanja u članstvo uvek politička odluka svih država članica, tako je uvek bilo i tako će biti. Kada postoji dobra politička volja ili politički dogovor onda je put čist i jasan, a problemi se lako prevaziđu“, kazala je ministarka.
Miščević je ocenila da se politika proširenja stalno menja i prilagođava, a Evropska komisija uči na svojim iskustvima.
„Danas imamo novu metodologiju, akcenat je na rešavanju bilateralnih pitanja pre stupanja u članstvo i ceo proces dugo traje“, rekla je Miščević.
Prema njenim rečima, Plan rasta EU za Zapadni Balkan je prva prava reforma politike proširenja koja zahteva angažovanje u smislu izmene pravne osnove i dodatnih aktivnosti, ugovora i procedura kojih ranije nije bilo.
„To je ubrzanje, ali za mene to je i znak pitanja, da se na nekim od tih ugovornih koraka ne zaustavimo i da kažu to je dovoljno, polako ćemo sa proširenjem“, kazala je ministarka.
Miščević je ocenila da postoji politički momentum i da je Srbija mnogo uradila u procesu evrointegracija, uključujući reforme u pravosuđu, izmenu medijske strategije i usvajanje medijskih zakona, usklađivanje vizne politike i saradnju sa ODIHR-om na poboiljšanju izbornih procesa.
„Potrebno je da mi neko pojasni šta to Srbija nije uradila. i ovde ću da dodam priču koja se odnosi na činjenicu da Srbija nije politički neutralna u odnosu na rat u Ukrajini – naportiv, i da je konstruktivna strana u dijalogu Beograda i Prištine. Ima mnogo stvari koje i politički i tehnički otvaraju prostor da Srbija nastavi svoj proces“, kazala je Miščević.
Ona je podsetila da niko nije imao poglavlje 35 u pristupnim pregovorima i da se pregovori uvek vode između zemlje kandidata i EU i njenih članica, a „mi ovde imamo trećeg igrača, koji ozbiljno ima interes da naruši našu pregovaračku poziciju“.
Halčeva: Svaki proces proširenja jedinstven
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halčeva saglasila se da postoji politički zamajac, ali da proces zavisi od samih država kandidata i da je potreban društveni konsenzus.
Halčeva je rekla da je svaki proces proširenja jedinstven, jer EU nije zamrznut projekat i da je danas teže jer se zemlje usklađuju sa zakonodavstvom EU koje raste svaki dan.
„Rat u Ukrajini je sve promenio i više nego ikad se proširenje doživljava kao investicija u zajednički mir, stabilnost i prosperitet Evrope“, rekla je ona na skupu koji je organizovala Fondacija Konrad Adenauer.
Halčeva je istakla da je važno imati kombinaciju političkog zamajca i političke volje, ali da u Srbiji društveni konsenzus još nije ostvaren i da je za to potrebna proaktivna komunikacija o pravim koristima EU.
„Važno je da povećamo obim u kojem izveštavamo o EU, jer često, posebno u Srbiji, izveštavanje je pojednostavljeno, 90 odsto novinskih članaka EU posmatra iz persepktive Kosova ili zajedničke spoljne i bezbednosne politike“, rekla je Halčeva.
Grk: Put nikada nije bio otvoren kao sada
Generalni sekretar Bledskog strateškog foruma i nacionalni koordinator za Zapadni Balkan u Ministarstvu za spoljne i evropske poslove Slovenije Peter Grk rekao je da put ka proširenju nikada nije bio toliko otvoren kao sada, ali da je na svakoj zemlji regiona da odluči šta će da radi.
Podsetivši da je BiH dobila status kandidata, da su Albanija i Severna Makedonija otvorile pregovore, da je Kosovo dobilo liberalizaciju viza, Grk je rekao da se u u „Srbiji ništa posebno nije desilo“, ali da za to ne bi krivio samo EU.
„Unutar EU postoji strateška odluka da proširenje mora da se desi zato što u novoj geopolitičkoj stvarnosti od velikoj značaja je strateška autonomija EU ukoliko želite da igrate značajnu ulogu u globalnom društvu, a to znači konsolidacija evropskog kontinenta. Ne možete da konsolidujete evropski kontinent bez Zapadnog Balkana koje je u srcu Evrope“, rekao je Grk.
On je dodao da je proširenje 2004. bilo geostrateško proširenje i da je posle toga nastupio zamor i brojne krize, pa je proširenje postalo više tehnički projekat.
„U poslednje dve-tri godine stvari su se promenile, naročito posle rata u Ukrajini, i sada proširenje ponovo postaje geostrateški projekat“, rekao je Grk.
On je ocenio da je tretnutno put zemalja regiona ka članstvu „raskrčen i jasan“ i da su čak i države koje su bile rezervisane prema proširenju sada vrlo odlučne da pomognu u tom procesu.
Prema njegovom mišljenju, 2030. godina je realan datum kada bi bar jedna zemlja mogla da bude spremna za članstvo, a ako se EU ne proširi, smatra on, imaće problem jer će druge zemlje iskoristiti priliku na Zapadnom Balkanu.
