Za zločine nad Albancima, označenim da su „kolaboranti“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK optuženi su, zajedno s Tačijem, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Bivši austrijski diplomata Kikert posvedočio je da se u julu 1998. susreo sa Tačijem i Veseljijem u Mališevu.
„Pokrenuo sam pitanje ‘optužbi o pritvaranjima i otmicama’ i skrenuo im pažnju na obavezu poštovanja Ženevskih konvencija“, izjavio je Kikert.
Svedok je rekao da je „Tači insistirao da će OVK poštovati Ženevske konvencije zato što je regularna armija“.
U to vreme, kako je kazao, Kikert je više puta razgovarao sa Tačijem i drugim vodjama OVK u pokušaju da odredi ko je politički lider koji bi tu albansku paravojsku zastupao u pregovorima.
Svedok je, u susretima sa Tačijem, Veseljijem, Krasnićijem, Seljimijem i drugim starešinama OVK, stekao utisak da je „Tači najvažnija osoba u vezi sa političkim procesom“.
Kao dokaz netrpeljivosti vrha OVK prema dotadašnjem lideru kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi, tužioci su predočili fotografiju albanske delegacije sa pregovora u Rambujeu, na kojoj je Rugovino lice izgrebano.
Zastupnik optužbe tvrdio je da je Rugovino lice izgrebao četvrtooptuženi Krasnići, u čijem je stanu fotografija pronađena prilikom njegovog hapšenja u Prištini u novembru 2020.
Odgovarajući na pitanja Tačijevog branioca Luke Mišetića, Kikert je precizirao da u leto 1998. nije imao dokaza o bilo kakvom zločinu OVK i da je poštovanje Ženevskih konvencija u razgovoru s Tačijem i Veseljijem spomenuo tek „uzgredno“.
Svedok je rekao i da sa Tačijem kontaktirao kao sa „političkim, a ne vojnim liderom“ OVK.
Na sugestiju branioca Mišetića, Kikert je prihvatio kao tačno i da 1998. OVK nije imala jasan lanac komande.
Branioci optuženih nastavljaju unakrsno ispitivanje Kikerta.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020, kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
