Glavni govornici na sedmom izdanju konferencije za integritet informacija „DISICON“ bili su ambasador Sjedinjenih Američih Država na Kosovu Džefri Hovenijer i šef Kancelarije EU na Kosovu Tomaš Sunjog.
Inovacije su donele pregršt mogućnosti, smatra ambasador SAD na Kosovu, ali su, prema njegovim rečima, doprinele i pretnjama za demokratsku upotrebu koje počinjemo tek sada da shvatamo.
Prednosti i mane tehnologije
On je podsetio na montirani telefonski razgovor u kome je korišćen njegov i glas kosovskog premijera Aljbina Kurtija, a isti je objavljen na društvenoj mreži X.
„Taj se razgovor nikada nije desio, ja i premijer pričamo puno i često, ali tada nismo. Uglavnom pričamo preko telefona, ali ne koristimo britanski akcenat. Ovaj lažan razgovor je bio dizajniran kako bi se posejalo nepoverenje, kako bi se postavljala pitanja, to je urađeno na način da se stvore stereotipi. Ja sam izgledao kao tvrdoglavi Amerikanac koji govori ljudima na Kosovu šta treba da rade, a premijer kao neko ko je hrabar i suprotstavlja se moći Amerike. Ova vrsta narativa ne liči na naš odnos. Bio je trenutak kada sam bio zahvalan što su prihvatili moj savet, dešavalo se da nisu, ovaj video snimak imao je oko 150.000 interakcija“, rekao je on.
Izbori se, ističe Hovenijer, održavaju u celom svetu i ovo je trenutak kada ćemo videti široku upotrebu tehnologije, sa svim prednostima i manama.
„Oni mogu podržati proces glasanja, prebrojavanje glasova, u borbi protiv prevara i dezinformacijama nadam se da ćemo bolje koristiti ove alate. Kada pričamo o višestrukom pristupu, pitanje je kako da izbegnemo da se ova tehnologija koristi da se građanima uskrate prilike da donose odluke na osnovu preciznih i tačnih informacija“.
Precizne informacije za sve građane
Dezinformacije su, napominje Hovenijer, deo štetnih faktora, SAD su to primetile, te se u Beloj kući često raspravlja o ovom problemu.
„Svi moramo biti bolji u ovome, to je jedna od stvari koje sada možemo identifikovati, priznati da postoji problem i da je on veoma važan, brzo se moramo pomeriti od analiza problema do radnji preduzetih na rešavanju. Naša podrška za DISICON je deo našeg šireg napora da zaštitimo demokratsko društvo na Kosovu time što ćemo ojačati integritet informacija i braniti se od sajber napada. Mi želimo da radimo sa građanima, da poboljšamo sposobnost da se neutrališe štetni uticaj preko interneta. Želimo da obezbedimo precizne informacije za građane“.
Napomenuo je da su pomogli osnivanje prve sajber agencije za Kosovo.
„Zaključili smo sporazum sa Kosovom u borbi protiv manipulacijama informacijama. Nažalost, nisu samo Vlade koje imaju važnu ulogu u tome, mora da postoji koordinacija i saradnja sa medijima, privatnim sektorom, građanima i civilnim društvom“, zaključio je Hovenijer.
Žene kandidati – predmet kampanje mržnje
Dezinformacije predstavljaju značajan politički izazov i opasnost za demokratiju, smatra šef Kancelarije EU na Kosovu Tomaš Sunjog.
„Kampanje dezinforamacija često imaju za cilj da se odraze na javno mišljenje. Istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju je pokazalo da od januara 2022. do decembra 2023. problem dezinforamcija je postojao tokom izbora u najmanje 20 zemalja koje su imale izbore i referendume. Mi smo upravo svedočili uspešnim izborima za Evropski parlament. U prethodnih meseci identifikovali smo nekoliko slučajeva gde zapravo dezinformacije su bile pokušane da se šire u različitim zemljama“, kazao je on.
Širom sveta, žene kandidati su neproporcionalno predmet kampanje mržnje na internetu, ističe ambasador Sunjog.
„Nažalost, mi nemamo razloga da verujemo da će se ova situacija poboljšati, 2024. će biti istorijska godina što se tiče izbora, takođe će biti godina kada će sredstva veštačke inteligencije biti dostupna svima koji imaju pristup interenetu. Stoga, postoji veća opasnost da će targetiranje ciljeva biti efikasnije nego što je to bio slučaj prethodnih godina“, kazao je Sunjog.
Internet plaforme i nedostatak nadzora, prema mišljenju ambasadora EU na Kosovu, dovode do osećaja nekažnjivosti.
„Dezinformacije postoje da bi polarizovale demokratska društva time što će napraviti duboke tenzije i narušavati demokratske stupove, kao što su izborni sistemi. Evropa je preuzela mere da se tome suprotstavi, kao što je upostavljanje specijalnog tima za komunikaciju, kao i stvaranje brzog sistema upozoravanja. Napori EU na lokalnom i reginalnom nivou srednjoročno i dugoročno imaju projekte u borbi protiv dezinforamcija sa ciljem da se promoviše medijska pismenost, sloboda medija, istražno novinarstvo, kao i jačanje samih novinara“, naveo je Sunjog.
„Konferencija za integritet informacija“ (DISICON) organizovana je od strane Nacionalnog demokratskog instituta (NDI).
Pogledajte još članaka sa istim ključnim rečima:
