Očekuje se da će Kalas voditi razgovore u Briselu na temu Kosova na najvišem političkom nivou, kao što je to činio i Borel, ali se smatra da će biti imenovan i novi specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, budući da mandat Miroslavu Lajčaku ističe u januaru 2025, piše EWB.
Ovaj medij podseća da su lideri EU na prošlonedeljnom samitu dali saglasnost da Kaja Kalas, premijerka Estonije, bude nominovana za šeficu diplomatije EU. Ursula fon der Lajen je predložena za drugi mandat na čelu Evropske komisije, a Antonio Košta za predsednika Evropskog saveta.
Kaja Kalas je u obraćanju novinarima nakon što je obelodanjena odluka lidera EU o nominaciji “vodećeg trija” ocenila: ”Mi ćemo biti sjajan tim”, navodi se u tekstu.
“Vaše poverenje mnogo znači. Moramo nastaviti da radimo zajedno kako bismo se postarali da Evropa bude delotvoran globalni partner, a naši građani da ostanu slobodni, bezbedni i prosperitetni”, rekla je Kalas, prenosi EWB.
Upitan šta očekuje ako Kaja Kalas bude nova šefica evropske diplomatije, predsednik piše ovaj medij, Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će sačekati da vidi kako će to izgledati, preneo je Tanjug.
Dajmel: Kalas će biti suočena sa teškoćama
Odgovarajući na pitanje kako će se Kaja Kalas, poznata po tvrdokornom protivljenju politici ruskog predsednika Vladimira Putina i neskrivenoj podršci Ukrajini, ponašati u pregovorima najviših političkih predstavnika Beograda i Prištine, imajući u vidu činjenicu da vlasti u Srbiji nisu uvele sankcije Rusiji, Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu, ističe za EWB da ona dolazi iz države koja priznaje Kosovo.
„Kaja Kalas je treća žena koja će voditi resor visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Prva značajna razlika u odnosu na njenog prethodnika Žozepa Borela jeste ta što dolazi iz države koja priznaje Kosovo, a, drugo, apelovala je na pet članica EU koje nisu priznale Kosovo da to učine. Ona je glasna kritičarka Rusije i to, takođe, dodaje jednu novu dimenziju koja zahteva dosta upornosti i diplomatskih veština u njenom radu”, ukazuje Johana Dajmel za ovaj medij.
Dajmel tvrdi, kako se navodi, da će Kalas biti “suočena sa teškoćama”, ne samo kada je reč o odnosu prema državama Evropske unije koje su naklonjene Kremlju, poput Mađarske i Slovačke, već i imajući u vidu “zaokret ka ekstremnoj desnici koji se sada nadvija nad Francuskom”, te u vezi sa podrškom EU Ukrajini i proširenjem Unije.
“Ako usmerimo našu pažnju na Vašington, gde pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima postaje sve izvesnija, Srbija i Priština će se, takođe, naći u novom geopolitičkom i bezbednosnom okruženju. Za Kalas to bi moglo da znači i da će se razmena teritorija ponovo naći na agendi”, ocenjuje sagovornica EWB.
Dajmel ukazuje da je Briselski dijalog “trenutno u zastoju i potreban je novi pristup”, pa treba očekivati će Kalas imenovati novog specijalnog predstavnika za dijalog o Kosovu, piše EWB.
“Biće interesantno videti kome će ona dodeliti ovaj zadatak i iz koje države će specijalni predstavnik biti”, zaključuje Johana Dajmel za EWB.
Novaković: Biće potreban specijalni izaslanik za Srbiju i Kosovo
Govoreći na iste teme, Igor Novaković, član Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG), napominje za EWB da je nezahvalno unapred prognozirati kakav će biti pristup Kaje Kalas u nastavku razgovora u Briselu na temu Kosova, ali da je “vrlo verovatno” da ona neće imati u svom fokusu ovaj dijalog, već situaciju sa Rusijom.
“Imajući u vidu da, po svoj prilici, EU trenutno ne može da se dogovori oko naslednika Miroslava Lajčaka, moguće je da će doći do neke izmene fokusa, ukoliko se proceni da u bezbednosnom smislu odnos Srbije i Kosova može da pogorša situaciju u regionu. U svakom slučaju, mislim da će specijalni izaslanik trebati, jer postoji tehnički deo pregovora, dok bi Kalas za sebe mogla da ostavi najviši politički nivo, kao što je radio i Borelj”, ocenjuje Igor Novaković za ovaj medij.
Novaković smatra, navodi se, da nema mesta panici u Srbiji, kada je reč o izboru Kaje Kalas za šeficu EU diplomatije, jer se “politike formulišu u institucijama”. Ipak, on napominje da ne treba očekivati da će ona biti posebno naklonjena Srbiji u kontekstu odnosa prema Rusiji, zaključuje EWB.
