Marija Magdalena (Blaga Marija) je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.
Poznata je u narodu kao Blaga Marija. Postala je verna sledbenica Isusa Hristosa tokom njegovog zemaljskog života. Pravoslavna crkva smatra je ravnom apostolima.
Kada su razapeli Isusa, pod krstom na Golgoti, sa presvetom Bogorodicom, stajala je i Marija Magdalena.
Nakon Hristovog vaskrsenja, ona postaje propovednica. Tri puta je posetila Hristov grob, a posle Vaskrsenja, Gospod joj se dva puta ukazao.
Prema hrišćanskom učenju, posetila je Rim, gde je izašla pred cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje.
Postoji verovanje da je nam je od nje ostalo farbanje crvenih jaja za Vaskrs.
Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.
Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad gde je sahranjena u njoj posvećenom ruskom hramu.
Običaji i verovanja
Spada u nepokretne praznike i iako nema „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju, da se svetica ne bi uvredila.
Za praznik Blage Marije vezani su razni običaji i verovanja, a jedan od njih jeste da se izbegavaju teški fizički poslovi, te da se dan provede u miru, odmoru i molitvi.
Marija Magdelena se u pravoslavnom svetu smatra za veliku zaštitnicu žena. Veruje se da na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih neće odbiti.
Po narodnom verovanju, bila je sestra Svetog Ilije pa su zato moguće vremenske nepogode, grmljavinu i grad u narodu kaže da „brat i sestra razgovaraju“.
