„Sa dubokim žaljenjem moramo da kažemo da odnosi srpske zajednice i naše Crkve sa kosovskim institucijama, a naročito poverenje u Kosovsku policiju, nisu bili na ovako niskom nivou u čitavom posleratnom periodu. Ovo nije zaključak zasnovan na jednom izdvojenom događaju, već na dugotrajnom nizu postupaka koji se nikako ne mogu pravdati kao pojedinačni propusti i koji iz dana u dan dobijaju obeležja sistematske diskriminacije“, navode u saopštenju.
Eparhija navodi da, iako se u svojim javnim obraćanjima redovno uzdržava od oštrijih ocena, smatra da bi, ukoliko se ovakva situacija nastavi bez reakcije međunarodne zajednice, moglo doći do potpunog nestanka srpskog naroda sa Kosova.
Istovremeno ukazuje da i pojedini međunarodni izveštaji u poslednje vreme upozoravaju na pogoršanje odnosa prema srpskoj zajednici, nizak nivo poverenja u institucije, „krajnje provokativne i agresivne postupke policije“, kao i mere koje otežavaju pristup osnovnim javnim uslugama i primenu mehanizama zaštite prava srpske zajednice i Srpske pravoslavne crkve.
„Kosovska policija bi, po svojoj prirodi i proklamovanoj multietničkoj ulozi, trebalo da bude u službi svih građana, da štiti najugroženije i da doprinosi izgradnji poverenja među zajednicama. Ne želimo ovde da nepravedno okrivimo pojedince koji se trude da svoj posao obavljaju korektno, ali rad jedne institucije se ne procenjuje po izuzecima, već po opštem načinu postupanja i po tome da li najugroženije zajednice u njoj vide zaštitu ili izvor pretnje. Za sve veći broj Srba, Kosovska policija više ne predstavlja most poverenja, već se doživljava kao sredstvo pritiska, selektivne kontrole i sistematskog zastrašivanja“, navode iz Eparhije.
Privođenja nakon obeležavanja Vidovdana
Eparhija se u saopštenju osvrnula i na obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu 28. juna, ocenjujući da je taj događaj, kako navodi, pokazao svu dubinu nepoverenja između srpske zajednice i kosovskih institucija.
Podseća da je nakon mirno završenog parastosa privedeno ukupno 37 Srba, među kojima i jedno maloletno lice, dok je njih 36 zadržano, iako je, kako ističe, i sama Kosovska policija saopštila da tokom skupa nije bilo incidenata koji bi ugrozili njegovo održavanje.
„Javnosti nisu predočeni dokazi da su privedena lica upotrebila bilo kakvu silu protiv policajaca ili bilo kog građanina. Postupci su, prema dostupnim informacijama, pokretani prevashodno zbog pevanja rodoljubivih pesama i drugih vidova izražavanja srpskog identiteta, koji su po ustavu i zakonima dozvoljeni za sve zajednice, pa i srpsku, ali se u praksi njihova upotreba od strane Srba progoni i kažnjava a toleriše kosovskim Albancima“, poručili su.
Eparhija dalje navodi da su se pojavila dokumentovana svedočenja o, kako tvrdi, ponižavajućim kontrolama, arogantnoj primeni policijske sile, onemogućavanju rada novinara, kao i, što ocenjuje posebno zabrinjavajućim, teškom i ponižavajućem zlostavljanju pojedinih privedenih osoba, zbog čega je postupak pokrenula i Institucija Ombudsmana.
„Nažalost, u albanskoj javnosti sve zloupotrebe policije su prećutane, a Srbi su kolektivno prikazani kao narušitelji mira iako nije zabeležen nijedan jedini slučaj nasilja ili materijalne štete. Takođe je po analizama pravnih eksperata i sudski proces protiv optuženih vođen sa mnogo nepravilnosti, bez poštovanja prava okrivljenih, i sa jasnim ciljem da se privedeni što pre i što oštrije kazne. Na ovaj način, poslata je poruka da ne može biti mirne proslave Vidovdana za Srbe, kao što jedino za Srbe ne postoji sloboda isticanja nacionalnih simbola. Međunarodni izveštaji o ovim zloupotrebama kosovske policije su po našim saznanjima poslani i u Ženevu i u Njujork“, poručuju iz Eparhije raško-prizrenske.
O primeni zakona i bezbednosti srpske zajednice
Eparhija ističe da ne traži da bilo ko bude iznad zakona i naglašava da Srpska pravoslavna crkva nikada nije opravdavala pozive na mržnju, nasilje ili ugrožavanje drugih ljudi, već se, kako navodi, zalaže za miran zajednički život i slobodu svih, bez obzira na etničko poreklo.
„Ali zakoni se moraju pravedno primenjivati, bez predrasuda i na osnovu proverljivih dokaza. Pesma, molitva, tradicionalna odeća, nacionalni simbol ili mirno izražavanje identiteta ne mogu sami po sebi biti tretirani kao bezbednosna pretnja. Kada se prema pripadnicima jedne zajednice primenjuju drastične mere koje se ne primenjuju u uporedivim okolnostima prema drugima, onda se više ne radi samo o javnom redu, već o pitanju jednakosti pred zakonom i zaštite od diskriminacije“, naveli su.
Dodaju da se bezbednost, prema njihovoj oceni, ne može meriti isključivo odsustvom teških zločina, otmica ili otvorenih masovnih napada.
„Jedna zajednica nije istinski bezbedna ako njeni pripadnici žive u stalnom strahu od privođenja, pretresa, administrativnih kazni, zabrana ulaska, raznih oblika maltretiranja i ponižavanja ili nemogućnosti da koriste svoje škole, zdravstvene ustanove i verske objekte. Postepeno otežavanje svakodnevnog života može biti manje vidljivo od otvorenog nasilja, ali njegova krajnja posledica je jednako teška i vodi iseljavanju ljudi i nepovratnom nestajanju čitave zajednice pod kontinuiranim i sistematskim pritiscima“, podvlače.
Zabrinutost zbog primene Zakona o specijalnim zaštitnim zonama
Posebnu zabrinutost, poručuju iz Eparhije raško-prizrenske, izaziva „nedelotvorna“ primena Zakona o specijalnim zaštitnim zonama.
„Taj zakon nije politička preporuka, već obavezujući pravni mehanizam uspostavljen radi mirnog života i delovanja Srpske Pravoslavne Crkve i zaštite njenih svetinja, prvenstveno zaštite od kosovskih institucija. U poslednjih nešto više od godinu dana zabeležena su ozbiljna narušavanja zaštitnih zona kod Isposnice Svetog Petra Koriškog, manastira Bogorodice Hvostanske i zaštitne zone oko manastira Gračanica, bez primene i poštovanja zakonom propisanih postupaka“, poručuju.
Prema njihovim rečima, odsustvo blagovremene i odlučne reakcije nadležnih institucija dovodi u pitanje sam smisao zakona i podstiče uverenje da se prava Crkve mogu zanemariti bez ikakvih posledica.
„Postoji i više nego opravdana bojazan da kosovske institucije, u odsustvu rada zaštitnih mehanizama, mogu da na silu preuzmu specijalne zaštitne zone i ponašaju se upravo na načinzbog kog su te zone i uspostavljene, da ignorisanjem ili namernim pogrešnim tumačenjem sopstvenih zakona krše prava Crkve i na taj način joj otežavaju opstanak na Kosovu“, podcrtali su iz Eparhije.
Provale, napadi i slučaj Nikole Džufke
Sa druge stane, iz eparhije raško-prizrenske poručuju da brojni napadi, provale, krađe i skrnavljenja srpskih pravoslavnih hramova – „gotovo po pravilu nisu dobili delotvoran sudski i policijski epilog“.
„Ukazujemo na opasnu praksu Kosovske policije, koja se našla i u međunarodnim izveštajima, da napade protiv Crkve tretira kao oštećenja imovine ili vandalizme, kako bi sakrila razmere međuverskog i međuetničkog nasilja koje je na Kosovu i dalje prisutno i tolerisano. Posebno je zabrinjavajući slučaj dvostrukog provaljivanja u srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici, gde je Eparhija u dva navrata, u prisustvu predstavnika EULEKS-a, pokušavala da prijavi prvi upad, ali policija prijavu nije želela da primi i sprovede istragu. Štaviše, u poslednjem slučaju kada su službenici Eparhije prijavili slučaj provale od strane Nikole Džufke, albanskog građanina koji je vodio ove provale, policija je pretila službenicima Eparhije i čak ih ispitivala, upravo po sumnji za postojanje onog dela za koje su prijavili provalnika“, navode u saopštenju.
Takođe, naglasili su da se Nikola Džufka slobodno šeta Kosovom, te da se „lažno predstavlja kao ‘arhiepiskop’ kanonski i zakonski nepostojeće crkve“, ujedno javno se hvaleći provalom u crkvu koja pripada SPC i pokazujući pretenzije prema crkvama i manastirima SPC.
„Redovno se promoviše u medijima i čak biva priman od strane kosovskih gradonačelnika uspešno ignorišući krivičnu prijavu koju je Eparhija podnela. Kada se počinioci krivičnih dela puštaju da rade šta hoće, a policija i sudovi ne preduzimaju ono što zakon zahteva, stvara se opasna atmosfera nekažnjivosti, koja deluje negativno prema najugroženijim zajednicama“, poručili su.
O hapšenjima za ratne zločine i slučaju oca Fotija
Eparhija se u saopštenju osvrnula i na hapšenja Srba osumnjičenih za navodne ratne zločine, izražavajući zabrinutost zbog načina na koji se, kako navodi, vode ovi postupci.
„Istovremeno, desetine Srba se hapse po Kosovu 27 godina nakon rata na osnovu najčešće nedovoljno utvrđenih činjenica o njihovom navodnom učešću u ratnim zločinima iako su 27 godina mirno živeli i niko nije podizao pitanje njihove odgovornosti, a način prikupljanja dokaza, neograničene vere u svedoke, i vođenja sudskih postupaka im ne daje nikakve garancije pravednog postupka, što je dokumentovano i skorim izveštajem OEBS-a“, dodaju u saopštenju.
Eparhija se potom osvrnula i na slučaj monaha Fotija Kostovskog, koji je u oktobru 2023. godine deportovan sa Kosova u Severnu Makedoniju.
„Mnogi su i zaboravili na slučaj monaha naše Eparhije oca Fotija Kostovskog koji je bez ikakvog obrazloženja policije pre tri godine poteran sa Kosova. Obrazloženje nije dato ni predstavnicima EULEKS-a i OEBS-a, što stvara opasan presedan i pokazuje jasne namere kosovske policije“, podvukli su iz Eparhije.
Hram Hrista Spasa u Prištini
Eparhija se takođe osvrnula i na položaj Hrama Hrista Spasa u Prištini, navodeći da su hram i zemljišne parcele na kojima se nalazi uredno upisani kao vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i da to vlasništvo nikada nije bilo osporeno u sudskom postupku.
„Ipak, policija je u više navrata bez predočene sudske odluke kojom bi Crkvi bilo uskraćeno pravo pristupa sprečavala mitropolita Teodosija, sveštenstvo i vernike da uđu u hram, očiste ga i odsluže liturgiju. U ovom slučaju policijska odluka u praksi postaje jača od imovinskih prava, slobode veroispovesti i odsustva bilo kakve sudske zabrane, a policija, služeći se verbalnim pretnjama, sprečava jednu versku zajednicu da koristi sopstveni verski objekat“, saopštili su.
Manastir Visoki Dečani i pitanja institucionalne zaštite
Eparhija se potom osvrnula na položaj manastira Visoki Dečani, izražavajući posebnu zabrinutost zbog izgradnje magistralnog puta u neposrednoj blizini manastira, za koji, kako navodi, Evropska unija i OEBS smatraju da je nezakonit.
Ukazuje i na razvojne i urbanističke planove, kao i na, kako tvrdi, izostanak pune primene režima posebne zaštitne zone, ocenjujući da sve to šalje poruku da manastir ne može da računa na institucionalnu zaštitu.
„Manastir je u toku prethodnih 27 godina četiri puta oružano napadan. Eparhija u poslednje vreme prima i sve više svedočenja da policija zaustavlja, ispituje i pretresa posetioce nakon što napuste neposredno područje koje obezbeđuje KFOR, iako su njihove posete bile mirne i isključivo pokloničke. Takvo postupanje stvara utisak da poseta jednom hrišćanskom manastiru sama po sebi predstavlja krivicu. Zbog svega toga, nastavak neposredne zaštite Visokih Dečana od strane KFOR-a ostaje više nego ikada do sada nezamenjiva bezbednosna garancija, a ne bilo kakva privilegija. Pozivi kosovskih političkih predstavnika da treba ukloniti prisustvo KFOR-a oko manastira u postojećoj situaciji bio bi ogroman faktor jačanja nestabilnosti. Kosovska policija nije izgradila ni poverenje ni kapacitet da štiti manastir Visoki Dečani umesto KFOR-a“, podcrtali su.
Eparhija dalje navodi da bi, u slučaju novog pokušaja, kako tvrdi, nelegalne izgradnje magistralnog puta pored manastira, bilo teško očekivati da Kosovska policija na terenu zaustavi radove, kao što je to ranije činio KFOR.
„Na taj način, obezvredila bi se još jedna specijalna zona a širom sveta poznati srednjovekovni manastir i Crkva doveli pred svršen čin do kog se došlo kršenjem zakona od vitalnog interesa. Odsustvo ozbiljnih incidenata u novije vreme nije posledica poboljšanja opšte situacije, već pre svega posledica efikasnosti i značaja prisustva KFOR-a oko ovog manastira koji je sa Pećkom Patrijaršijom, Gračanicom i Bogorodicom Ljeviškom na listi ugrožene svetske kulturne baštine još od 2005. godine“, navode.
O položaju srpskih institucija na Kosovu
Eparhija je izrazila dodatnu zabrinutost zbog, kako navodi, „diskriminatornih mera“ i najava koje bi mogle da ugroze rad zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova u sredinama sa srpskom većinom, kao i pravo zaposlenih i korisnika tih ustanova da ostanu u svojim domovima i nastave normalan život.
Ocenjuje da bi zatvaranje ili onemogućavanje rada ovih ustanova, koje su, kako ističe, od ključnog značaja za srpsku zajednicu, direktno pogodilo stare i bolesne osobe, decu, studente i porodice.
„I izveštaji Evropske komisije ukazali su da su nekoordinisane mere prema ustanovama koje funkcionišu u srpskim sredinama ograničile pristup osnovnim uslugama i dodatno umanjile poverenje lokalnog stanovništva. Uz sprovođenje spornog zakona o strancima kojim su mnogi Srbi koji žive na ovom prostoru ili su ovde rođeni i prinuđeni na egzodus i proglašavaju se automatski strancima, stvara se atmosfera u kojoj se srpskom narodu šalje direktna poruka da nije poželjan i da treba da se iseli ili potpuno pristane da izgubi svoj identitet, istoriju i prava“, dodaju.
O zaštiti prava SPC prema Ahtisarijevom planu
Eparhija navodi da ove okolnosti prate kontinuirano slabljenje prava koja su Srpskoj pravoslavnoj crkvi garantovana Aneksom V Ahtisarijevog plana i zakonima koji su iz njega proistekli.
Ističe da prava na upravljanje, pristup, obnovu i zaštitu crkvene imovine nisu privremene povlastice koje se mogu proizvoljno ograničavati ili različito tumačiti u zavisnosti od političkih okolnosti, već, kako kažu, pravne garancije bez kojih nije moguće obezbediti verske slobode, zaštitu kulturnog nasleđa niti verodostojan multietnički poredak.
„Štaviše, ponašanje kosovskih institucija, koje je kulminiralo u svom intenzitetu u poslednjih nekoliko godina, u potpunosti opravdava ne samo čvrsto sprovođenje zaštitnih mehanizama, već i hitnost rešavanja statusa SPC u skladu sa sporazumima iz Brisela, kako bi se u najmanju ruku Crkvi vratila preko potrebna zaštita“, poručuju.
Medijsko izveštavanje o SPC
Eparhija se osvrnula i na izveštavanje pojedinih medija na Kosovu, ocenjujući da institucionalni pritisak kosovskih institucija prati zabrinjavajuća atmosfera u delu medija, u kojima se Srpska pravoslavna crkva, kako navodi, predstavlja kao strani, politički nepoželjan ili istorijski nelegitiman činilac, dok se, kako tvrde, istovremeno javno negira identitet srpske duhovne i kulturne baštine.
„Javni nekažnjeni pozivi na rušenje ili prenamenu hramova, osporavanje crkvene imovine i predstavljanje sveštenstva, monaštva i vernika kao bezbednosnog problema dodatno podstiču nepoverenje i stvaraju društvenu klimu progona i kolektivne krivice na etničkoj osnovi. Prostor na Internetu je preplavljen koordinisanim radom naloga koji negiraju istorijski neupitne činjenice, najvulgarnije pozivivaju na nanošenje zla SPC i njenim pripadnicima, kao i veličanjem lica koja urade bilo šta na štetu Crkve ili srpskog naroda. Time se među mlađim generacijama ubrzano gradi animozitet prema svemu srpskom i povećava rizik od nasilja“, poručuju.
Stoga, poručuju da je ovakvo društvo na Kosovu „daleko od evropskih vrednosti i izgradnje tolerantnog i multi-kulturnog društva“, iako su, kako kažu – „u to bili uveravani od strane međunarodne zajednice kada je jedan broj zemalja priznao Kosovo“.
„Upravo zato, očekujemo i javne reakcije i zaštitu od strane iste te međunarodne zajednice, jer smo na vreme upozoravali na mogućnost stvaranja upravo ovakvog društva i sistema“, navode iz Eparhije.
S tim u vezi se nadaju da međunarodna zajednica ne dopusti ovakav ishod i da se njene reakcije neće završiti na verbalnim notama bez javne reakcije, već će pokrenuti i konkretne mehanizme kako bi, kako navode – „pokazala kakvo je društvo prihvatljivo u Evropi dvadeset i prvog veka“.
„Odnos kosovskih institucija prema Srbima predstavlja ozbiljan faktor nestabilnosti i ohrabrenja za slične modele ponašanja na drugim prostorima i zato ovi problemi imaju širu regionalnu dimenziju. Eparhija raško-prizrenska godinama je nastojala da ničim ne doprinosi zapaljivoj retorici i zalaže se za prava svih građana. Sve probleme smo iznosili odgovorno, u neposrednim razgovorima sa međunarodnim predstavnicima i, kada je bilo moguće, sa kosovskim institucijama. Naša uzdržanost, međutim, ne sme biti pogrešno protumačena kao indiferentno prihvatanje postojećeg stanja u kome smo svedoci sistematske erozije naših prava. Kada se problemi ponavljaju, kada dogovori ne donose promenu na terenu i kada posle svakog upozorenja slede novi i intenzivniji pritisci, Crkva ima dužnost da podigne svoj glas“, poručili su.
Eparhija ocenjuje da je stvarno stanje na terenu „u dubokom raskoraku“ sa zvaničnim prikazom bezbednog i ravnopravnog života svih zajednica na Kosovu.
„Kosovo se u institucionalnom i javnom životu sve više oblikuje bez stvarnog učešća i poverenja srpske zajednice, kao etnički albansko društvo, suprotno proklamovanom multietničkom karakteru njegovog pravnog poretka. Ne može se govoriti o uspešnom društvu ako jedna zajednica živi pod kontinuiranim pritiskom i pod nametnutom kolektivnom krivicom bez mogućnosti da realno dobije zaštitu od institucija“, poručuju.
Apel kosovskim institucijama i međunarodnoj zajednici
Stoga, Eparhija je pozvala kosovske institucije da obezbede punu i jednaku primenu zakona, sprovedu delotvorne istrage svih napada na crkve i srpske sredine, omoguće nesmetan pristup Crkve njenoj imovini, poštuju režim specijalnih zaštitnih zona i obezbede nezavisnu kontrolu postupanja Kosovske policije u slučajevima u kojima postoje, kako navodi, dokumentovani navodi o prekoračenju ovlašćenja, ponižavanju ili etnički selektivnom postupanju.
„Policija mora da štiti zakon, ali i da svojim postupanjem pokaže da zakon važi jednako za sve“, podcrtali su.
Istovremeno su pozvali i međunarodnu zajednicu da „ne smanjuje“ svoje diplomatsko i bezbednosno prisustvo i angažovanje u trenutku kada je, kako kažu – „međuetničko poverenje na najnižem nivou, a mehanizmi institucionalne zaštite bez ikakvog efekta“.
„Prisustvo KFOR-a, uključujući neposrednu zaštitu manastira Visoki Dečani, kao i njegovo vidljivo bezbednosno i civilno-vojno delovanje u osetljivim i izolovanim srpskim sredinama, ostaje od suštinske važnosti. Ukidanje ili smanjenje postojećeg režima međunarodne zaštite koje se najavljuje može da bude ogroman faktor jačanja dalje nestabilnosti i ohrabrenje ekstremnim krugovima da nastave sa pritiscima na srpski narod i Crkvu. Smanjenje ili ukidanje međunarodnog prisustva u ovakvim okolnostima ne bi bilo dokaz normalizacije, već povećanje rizika da Kosovo i Metohija ponovo postanu izvor ozbiljne nestabilnosti u celom regionu, i da se skoro nemogućim učini i proces normalizacije između Beograda i Prištine, koji se dodatno usporava svakim aktom pritiska na srpski narodod strane kosovskih institucija“, poručuju.
Na kraju saopštenja, Eparhija poručuje da Srpska pravoslavna crkva ostaje, kako navodi, „evanđelski opredeljena za mir“, dijalog, vladavinu prava i dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na etničku ili versku pripadnost.
Istovremeno ističe da mir ne može počivati na strahu jedne zajednice, selektivnoj primeni zakona i diskriminaciji, niti se, kako ocenjuje, stabilnost u regionu može graditi sistematskim ignorisanjem problema srpske zajednice, za koju navodi da je već 27 godina izložena brojnim aktima nasilja, progona i pritisaka.
„Vladavina zakona mora da služi pravdi i životu, a ne da postane izgovor kosovskim institucijama da nastave sa ponašanjem koje direktno vodi nestanku srpskog naroda i onemogućavanju života Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja sa svojim vernicima ovde vekovima živi“, zaključili su iz Eparhije raško-prizrenske.
