Usekovanje glave Jovana Krstitelja u narodu se naziva i jesenji Sveti Jovan, ili Jovan Glavosek, pa i Jovan Sekovan.
Obeležava dan kada je car Irod iz Galileje koji je živeo suprotno svim Božijim i ljudskim zakonima, naredio da se odseče glava pravdoljubivom Jovanu Krstitelju jer je Preteča sa javnih mesta osuđivao cara.
Po želji nove žene careve, glava Jovanova je odsečena odnosno „usekovana“ i doneta na tanjiru.
Ovaj dan izabran je za obeležavanje smrti Svetog Jovana. Odnosno 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva, koju su na grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Običaji na današnji dan
Danas se strogo posti, po mogućnosti takozvano „suhojedenje“ odnosno jede se samo nekuvana, suva posna hrana. Izuzetak je ako je praznik u subotu ili nedelju, kada se razrešava na ulje i vino.
Blagočestivi običaj je da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na usekovanje glave Jovana Krstitelja kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.
Ne rade se danas teži poslovi, odlazi se u polja i beru lekovite trave, ali se vodi računa da se ne radi ništa oko semenja.
Usekovanje glave Jovana Krstitelja se slavi kao krsna slava, održavaju se i vašari.
Na praznik Usekovanja glave Jovana Krstitelja, pre 110 godina, 1914, rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.
