Browsing: post
Na Veliki petak pravoslavni vernici se sećaju raspeća Isusa Hrista na krstu. Poste i poštuju običaje poput farbanja jaja i iznošenja plaštanice, uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.
Veliki četvrtak je jedan od najvažnijih dana u Velikoj nedelji, kada se pravoslavni vernici sećaju poslednjih trenutaka koje je Isus Hrist proveo sa svojim učenicima pre raspeća. U njoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.
Svako od nas ima jedinstven mirisni profil, poput otiska prsta. Sve, od našeg tipa ličnosti, poput ekstravertnosti, dominantnosti i neurotičnosti, do raspoloženja i zdravlja, utiče na to kako mirišemo. Mnogi od tih faktora su van naše kontrole, ali ne svi.
Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje dve nedelje, od 14. do 28. avgusta, odnosno Velike Gospojine.
Patrijarh srpski Porfirije poželeo je u besedi u Hramu Svetog Save, gde je drugog dana Velikog posta služio kanon Svetog Andreja Kritskog, da nikada ne bude mržnje među nama, kao i da se „ne zacari nasilje u naše duše i među nas“.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju uspomenu na smrt svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, odnovno praznik usekovanje glave Jovana Krstitelja. Ovom svecu posvećeno je šest praznika u toku godine. Današnji se slavi i kao krsna slava.
Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post. Ustanovljen je kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu.