Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje dve sedmice, od 14. do 28. avgusta. Ako Velika Gospojina padne u sredu i petak, kao ove godine, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.
Post je stroži od Božićnog i Apostolskog, a zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Veliki.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
