Kao frontmen benda „Fabrika za ljubav“, kroz muziku spaja naizgled nespojive svetove – nauku i umetnost.
Povod za razgovor je novi singl, na kom su se našle dve pesme „Nema para“ i „Stalo je vreme“.
Za Miloševića, pesme su mnogo više od stihova i melodije – one su poziv na ljubav, humanost, povratak sebi i pronalaženje lepote u svakodnevici.
Dok peva o novcu, vremenu i ljubavi, istovremeno piše priču o svima nama – o našim strahovima, radostima i večitoj potrazi za smislom u svetu koji se brzo menja.
Njegova filozofija počiva na ideji da umetnost treba da bude autentična i univerzalna, oslobođena vremenskih i prostorno-kulturnih okvira.
„Ne volim da pesme budu samo odraz ovog podneblja ili ovog vremena. Ne. Onda neću da pišem, onda neću da sviram. Ako sviram samo za ovo područje ili ako je to samo moj vapaj, onda to nije potrebno, jer nije dovoljno“, kaže Milošević.
Njegov rad u „Fabrici za ljubav“ fokusiran je na stvaranje autentičnog rok zvuka, koji je, prema njegovom mišljenju, ključan za očuvanje istinske forme rokenrola, a ne samo za slepo praćenje trendova. Veruje da će, kroz trud i posvećenost, njegov bend postati prepoznat i cenjen.
Ushićenje vidi kao najvažniju komponentu u njegovom radu, bilo da je u pitanju medicina ili muzika.
„Ako u poslu koji radite imate osećaj ushićenja, koji vam ne da da zaspite, a koji vas tera da se što pre probudite i da se odmah uhvatite posla da biste nastavili tamo gde ste stali, to znači da ste na pravom mestu“, poručuje Milošević.
Zašto baš „Fabrika za ljubav“, a ne „Fabrika ljubavi“? Da li se medicina može podvesti pod umetnost? Kakve veze imaju simetrija i rima? Kada kaže medicina, na šta tačno misli? A kada kaže muzika? Kako „lovi“ vreme koje nema? Kako sebi da budemo „direktori“ i „menadžeri“… Odgovore saznajte u novom podkastu Kontakt Plus radija.
