„Vlada Kosova je donela odluku 05/218, dana 28.08.2024 godine kojom je proglasila od javnog interesa pet katastarskih parcela od kojih su tri katastarske parcele u vlasništvu Opštine Gračanica, a preostale dve registrovane su na Vladu Kosova. Na tim parcelama se predviđa izgradnja rezidencijalnog centra za autizam, Daunov sindrom i invalidnost za decu i starije osobe. Parcele se dodeljuju na 99 godina dobrotvornom udruženju ‘Balkanska siročad’, za izgradnju kompleksa ukupne površine nešto više od 13 hektara“, objasnio je direktor odeljenja katastra Nikola Marinković.
Dodao je da se radi o opštinskim parcelama broj 150,155 i 17-8 koje se nalaze u naselju Padalište.
U zaključku koji je donet na današnjoj vandrednoj sednici SO Gračanica traži se od Vlade Kosova da preispita odluku o izgradnji rezidencijalnog centra na teritoriji ove lokalne samouprave.
Centar za lica sa posebnim potrebama pored ekološke katastrofe?
Odbornica Sonja Ilić Odalović objasnila je da iz ekoloških razloga rezidencijalnom centru za autizam, Daunov sindrom i invalidnost za decu i starije osobe nije mesto na teritoriji opštine Gračanica.
„Građani Gračanice su decenijama izloženi ozbiljnom ekocidu koji izaziva Jolovište rudnika Kišnica i Novo Brdo. Ono što odlično znam je da su lica sa posebnim potrebama jako osetljiva, narušenog zdravlja i u senzibilnijem odnosu na zdravu populaciju naše opštine, i sa te strane bi bilo katastrofa da se napravi centar u blizini Jalovišta“.
Ilić Odalović je navela da se u poslednjih par godina u opštini Gračanica povećao broj osoba obolelih od karcinoma disajnih puteva, među kojima je sve više dece.
„Razumem da u svojoj politici koju vodi Vlada u Prištini ne uključuje iskrenu brigu o zdravlju Srba i nealbanskog stanovništva i da shodno tome su ekološku katastrofu u Gračanici gurnuli negde u zapećak i ne bave se tom katastrofom, ali ono što stvarno ne razumem je da svesno najosetljiviju grupu ljudi, svojim političkim odlukama bez ikakvih studija i analiza izlažu ekonomskoj katastrofi“, dodala je ona.
Odbornici SO Gračanica naveli su da će, ako bude potrebno, organizovati proteste kako bi se suprotstavili ovoj odluci Vlade Kosova.
Centar sagraditi na drugom mestu
Odbornica Snežana Jovanović navela je da rad članova SO Gračanica govori da oni imaju saosećanje i razumevanje da osobe i decu sa posebnim potrebama zaštite.
„Međutim, ovu odluku Vlade Kosova koja je doneta ne ide u tom pravcu, iako iza toga stoji organizacija ‘Balkanska siročad’, očigledno je da ova odluka Vlade Kosova na čelu sa Kurtijem (Aljbin Kurti, premijer) napravi od Srba pravu siročad odnosno zarobljenike“, kazala je Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, Kosovo je dovoljno veliko da se centar za decu sa posebnim potrebama sagradi na drugom mestu.
„Svi dobro znamo koliko su rude i ostaci od rude otrovni. Jalovina koja je prisutna ovde na našem terenu je upravo prvi komšija ovog centra koje bi ‘Balkanska siročad’ gradila, odnosno Vlada Kosova. Da li je normalno da deca i odrasli koji su već bolesni, da im se dom pravi na izvoru mesta gde je zagađena sredina“.
Podsetila je da od kako postoji Opština Gračanica pitanje jalovine ne može da se reši.
„Zamislite, stavlja se po strani problem jalovine i na bukvalno samom Jalovištu treba da im se gradi centar. Nemojte da mislite da Srbi ne žele da podrže svu tu decu. Neka se odredi druga lokacija na Kosovu, pa neka ‘Balkanska siročad’ otvori centar, ja ću prva svoju odborničku platu da dam da se gradi ovaj centar ali na nekoj drugoj lokaciji koja neće ničiji život da ugrožava“, dodala je ova odbornica SO Gračanica.
Nedeminiran prostor
Na tom području, kako je objasnio predsedavajući SO Gračanica Milan Dimitrijević, postoji opasnost od vojnih mina.
„Čitav prostor nije deminiran, ovo područje je gađano kasatnim bombama, gađano je krstarećim raketama i klasičnim avio bombama. Niko ne zna šta ima gore i koliko je beznedno“, dodao je on.
Dimitrijević je dodao dase radi o vidu samovolje Vlade Kosova.
„Moj stav, a verujem i većine odbornika jeste da toj deci treba pomoć, ali ne pomoć da imaju još veće patnje, probleme i da se njihovim roditeljima i dalje povećava duševni bol. Umesto da dobiju neku zdravu sredinu, dajem primer Grmija u Prištini, predeo koji je okružen šumom ili imate prema Šar planini, imate područja koja su čista, prirodna, nezagađena kakva njima trebaju da se osete beznedno i da im se olakša život“.
Dimitrijević je naveo da će rukovodstvo Opštine Gračanica o ovoj temi razgovarati i sa međunarodnim partnerima, kao i da će zatražiti od predsednice opštine Gračanica Ljiljane Šubarić da preduzme druge potrebne radnje pred drugim organima, organizacijama i institucijama.
