Sam naslov „JEŠIĆ I MARINIKA PO MAKEDONSKOM SCENARIJU RUŠE SRBIJU“ je napisan da privuče pažnju dramatičnim i optužujućim izrazima. Termin „ruše Srbiju“, u tekstu korišćen bez dokaza, tipičan je primer spina.
Pojmovi i ključne fraze poput („obojena revolucija“, „skrojena kapa budućnosti“) evociraju negativne asocijacije i impliciraju zavere. Koriste se za privlačenje pažnje i jasno upućuju na svesno korišćenje senzacionalizma, upotrebu emotivnog jezika, izazivanje straha i osećaja nesigurnosti.
Već u podnaslovu se, ponovo bez jasnih dokaza, povezuju događaji iz Severne Makedonije tokom 2016. godine sa aktuelnim ličnostima i opozicionim političarima, te događajima u Srbiji. Radi se o klasičnom primeru selektivnog korišćenja istorijskih događaja za legitimizaciju konstruisanog narativa.
Emotivni naboj se dodatno pojačava tvrdnjama o deci u OVK uniformama što se, bez navođenja adekvatnih izvora, takođe može smatrati dezinformacijom.
Paragrafi, pa zagrabi…
Prvi paragraf tela vesti donosi opise makedonskih protesta iz 2016. koji impliciraju nasilje i haos, dok se uzroci protesta ili kontekst uopšte ne pominju.
U drugom delu teksta spominje se i dolazak nemačkog parlamentarca u Skoplje. Time se, opet bez konkretnih dokaza, implicira međunarodna zavera.
Navodi o bojkotu izbora u Severnoj Makedoniji i učešću albanskih partija predstavljeni su bez šireg konteksta u paragrafima tri i četiri. Pitanje „Zvuči poznato?“ sugeriše direktnu paralelu sa Srbijom bez činjeničnih temelja. U pitanju je manipulativna tehnika koja čitaoca usmerava ka preuranjenim zaključcima.
Pominjanje mladih kao „najbrojnijih“ i „najinovativnijih“ u narednom paragrafu samo prividno ima pozitivnu konotaciju. Zapravo je spin, jer će u ostatku teksta uslediti diskreditovanje, a mladi proglasiti za „mlade“ – „aktiviste NVO i političkih partija, plaćenike raznih NVO, fondacija, organizacija – ambasada!“
Vaistinu zvuči…
Zatim se ponovo postavlja pitanje „Zvuči poznato?“ i koristi kao retoričko sredstvo za nametanje ideje da se isti obrazac ponavlja u Srbiji, ponovo bez validnih argumenata ili konkretnih dokaza. Retorička manipulacija je sada direktno usmerena na čitaoca kako bi se izazvala emocionalna reakcija i izgradila lažna analogija.
Izbor detalja služi konstruisanom narativu, dok se drugi ključni aspekti konteksta (kao što su uzroci protesta u Makedoniji ili međunarodne reakcije) potpuno ignorišu. U pitanju je selektivno predstavljanje činjenica iz kojeg se izvodi zaključak da bi od u tekstu imenovanih predstavnika opozicije izvesno dobili „’skrojenu kapu budućnosti‘, u kojoj bi priznali Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, odrekli se Vojvodine, Raške oblasti i naroda u Republici Srpskoj, a nije isključeno ni to da bi Tepićeva i Ješić doveli u pitanje i samo ime države“, čime se zaokružuje priča o „rušenju Srbije“, odnosno promeni imena Republike Makedonije u Severna Makedonija.
Opozicija u Srbiji i albanske partije u Severnoj Makedoniji su tako, prema ustaljenoj matrici, još jednom dovedene u istu ravan i opisane kao deo zavere bez iznošenja ikakvih dokaza. Izostanak provere tvrdnji i činjenica u tekstu objavljenom na sajtu novosti.rs je evidentan.
Pogrešan tajming
Iako se uvidom u pojedine interent portale stiče utisak da je „originalni tekst“ delo neimenovanog autora iz redakcije novosti.rs, vrlo slična „vest“ se svega nekoliko minuta kasnije (9.17 – 9.21) pojavila na portalu alo.rs pod naslovom „SMRT DRŽAVE U ’ŠARENOJ REVOLUCIJI‘ Makedonci danas gledaju kako gore njihove zastave, nikada se nisu oporavili od obojene revolucije“. Ime autora ni ovoga puta nije navedeno.
Objavljivanje istih ili vrlo sličnih tekstova na portalima pod kontrolom aktuelnog režima u Beogradu nije novost ni nepoznanica. To nije ni činjenica da oni nikada nisu potpisani imenom autora.
Međutim, slučaj ove vesti o „makedonskom scenariju“ u Srbiji je dodatno bizaran jer se „vest“ prvo pojavila na portalu b92.net u 8.59 kao preuzeta i to gotovo od pola sata pre nego što ju je alo.rs zaista i objavio.
Jednu ili drugu varijantu teksta o tome kako pojedini opozicioni političari „po makednoskom scenariju ruše Srbiju“ kasnije su tokom prvog dela dana objavljivali i drugi internet mediji: 24sedam.rs, nsuzivo.rs, naslovi.net…
Propagandna mašinerija je priču o „makedonskom scenariju“ dalje širila svojim kanalima. Sopstvene verzije glavne teze publici su istog dana pružili i: kurir.rs, pink.rs, informer.rs, politika.rs…
Šta se zaista desilo u Makedoniji 2016. godine?
Istina je da se protesti iz 2016. u tadašnjoj Republici Makedoniji zaista se mogu okarakterisali kao deo „obojene revolucije“. Ali, demonstranti su protestovali protiv korupcije i političkog uplitanja. Zahtevali su pravdu i reforme, uključujući i one u radu Specijalnog državnog tužilaštva. Koristili su simboliku boja, kao i farbanje spomenika, što je privuklo pažnju javnosti i medija. Tokom akcije su blokirane i saobraćajnice, a sve je dokumentovano i u medijskim objavama iz tog perioda.
Ne postoje dokazi koji direktno povezuju decu boraca OVK sa protestima 2016. godine u Makedoniji. Iako postoje napetosti između etničkih zajednica u toj zemlji, naročito izražene nakon konflikta iz 2001, nema potvrda da su grupe dece organizovano učestvovale na protestima 2016. godine.
Incidenti poput spaljivanja zastava često se pominju u politički motivisanim diskursima. Međutim, specifično spaljivanje u vezi sa obojenom revolucijom 2016. nije dokumentovano u relevantnim izveštajima. Ovakvi postupci, kada se dešavaju, često ne reflektuju stav većine demonstranata.
Spaljivanje zastava koje se pominje u jednom broju tekstova se u Severnoj Makedoniji dogodilo na Dan albanske zastave 28. novembra ove godine. Činjenično je, na sreću, vrlo daleko od navoda alo.rs da tamo „gotovo svakodnevno gore državne zastave“.
Ne postoje ni čvrsti dokazi da su protesti iz 2016. godine direktno povezani s promocijom ekstremističkih ideologija. Protesti su u osnovi bili građanski, usmereni na borbu protiv korupcije i reforme pravnog sistema. Različiti politički akteri su pokušavali da ih, kao i uvek, iskoriste za sopstvene ciljeve.
Sve napred navedeno jasno ukazuje na potencijalne spinove ili preterivanja. Njihov cilj je oblikovanje specifične percepcije protesta u Makedoniji 2016, odnosno aktuelnih u Srbiji krajem 2024. godine, a nakon nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu i niza diskutabilnih poteza i odluka vladajućeg režima u Beogradu.
