Ljiljana Staletović je istoriju Vučitrna predstavila na više od 600 stranica svoje knjige, kroz 300 priča i mnoštvom fotografija.
„Knjiga se zove ’Vučitrn od iskona do izgona‘. Prvi deo je istorijski, šta govore vekovi. U drugom delu sam pisala priče o ljudima i dešavanjima u gradu posle 1945, a treči deo je baština, nematerijalna i materijalna kulturna baština“, rekla je Staletovićeva.
Ona je podsetila da je u 16. veku u Vučitrnu postojala Vučitrnska mitropolija. Sto godina pre Prvog srpskog ustanka odigrao se Vučitrnski ustanak koji je obuhvatio područje od Skoplja do Novog Pazara.
„Nisam očekivala da će da bude, ne samo knjiga ovolikog obima, već da ima puno istorijskih podataka koji su, ne samo meni, nego mnogima bili nepoznati“, dodala je autorka.
Vučitrn je od srednjeg veka do danas tri puta rasrbljavan.
„Tri puta je ostajao bez Srba, tri puta su se Srbi vraćali. Postoji jedna legenda – kada se Sitnica bude vratila ispod starog kamenog mosta, vratiće se i Srbi. I to se dešavalo. Uostalom, 465 godina je Vučirn bio pod Turcima. Na Cveti 1913. godine je prvi put litija išla kroz grad. Evo, danas će knjiga“, zaključila je dugogodišnja novinarka Ljiljana Staletović i sama rodom iz Vučitrna.
Pisala je i izveštavala iz inostranstva za „Jedinstvo“, „NIN“, „Politiku ekspres“, „Politiku“, „Glas javnosti“, „RTS“.
Knjigu je objavio Arhiva Kosova i Metohije. Njegov direktor Marko Marković je na promociji kazao da se radi o jedinstvenom izdanju.
„Značaj ove knjige je ogroman iz razloga što je ovo jedinstvena monografija koja govori o ovome gradu, od najstarijih pisanih i arheoloških tragova, pa do današnjih dana. O Vučitrnu se mnogo toga pisalo, ali samo u nekim kratkim tekstovima. Niko nije ovako obradio Vučitrn u jednoj knjizi“, naveo je istoričar Marko Marković.
„Da ne obrukamo naše pretke“
U hramu Svetog Ilije u Vučitrnu se na Cveti okupilo gotovo 200 ljudi.
„Došao sam da se pomolim Bogu, danas je Cvetnica. Dolazim 2. avgusta isto, dva-tri puta godišnje dolazim ovde, u crkvu Svetog Ilije. Tu sam rođen, u Vučitrnu, tu sam se krstio. Vučitrn je moj omiljeni grad. Nekada za Cvetnicu ovde nisi mogao da prođeš“, prisetio se Marko Savić.
„Ovo je veliki praznik. Narod svake godine i na Cveti i stalno dolazi ovde. Baš je puno sveta iz okoline i iz Vučitrna, iz Mitrovice. Ovo je mnogo lepo što se okupljamo i vidimo se. Neko se ne vidi dugo godina“, rekla je Gorda Milović.
„Ostali smo samo živi junaci i pokušavamo da ne obrukamo naše pretke. Spomenici i grobovi govore više nego živi narod“, naveo je Saša Jocić iz Vučitrnske Banjske.
Liturgiju su služili otac Đorđe Stefanović, jerej Žarko MItrović i đakon Vasilije Stanišković.
Crkva iz vremena Turaka
Crkva Svetog Ilije u Vučitrnu je sagrađena 1834. godine uz pomoć građana Vučitrna i uprave manastira Deviča.
„Crkva je sagrađena u vreme Turaka. Bio je potreban veliki trud i veliki napor da se ona u to vreme izgradi. Nažalost, doživela je sudbinu kao i većina naših svetinja na KiM, da bude spaljena 1999. godine, a takođe je stradala i u Martovskom pogromu. Ali, slava Gospodu Bogu, nakon nekoliko godina, ova crkva je renovirana i verni narod dolazi u ovu svetinju“, kazao je otac Žarko Mitrović.
U Vučitrnu je još uvek sačuvan najstariji kameni most u celoj Srbiji – most braće Vojinovića, a sam grad se, osim za ovu familiju, vezuje još i za Brankoviće i Altomanoviće.
U samom gradu danas ne živi nijedan Srbin.
