Publika je tokom sat i po duge predstave imala priliku da kroz Gicićev autorski monolog, bez psovki, viceva i jeftinih trikova, prepozna sve apsurde i specifičnosti balkanskog mentaliteta – uz dozu smeha, ali i gorčine.
„Za ovu komediju se ne traži karta više, ali su sale uvek pune“, stoji u najavi predstave. Nije bilo tako, jer se tražila stolica više.
Gicić kroz ovu monokomediju pokušava da ostane veran svom stilu — beskompromisnom i direktnom, ali ne uvredljivom. Publiku provocira da se nasmeje i zamisli u isto vreme.
„Ja nisam Mesija… Ja sam tu da ih nasmejem, ali da opet to ne bude prazna šala ‘ha ha ha’, nego da kad odu kući kažu ‘u pravu je’, ili ono kad kažu ‘prepoznao sam se’. E, to je ono što ja volim da analiziram“, objašnjava Gicić.
U predstavi se bavi „balkanskim misterijama“ — navikama, obrascima i mentalitetom ljudi sa ovih prostora. Kako kaže, ti obrasci mogu biti i pozitivni i negativni:
„Balkanac kad ode u Ameriku, Evropu, on radi sedam poslova. On zna kad vozi kamion, zna i da popravi, i zna šta mu fali, i zna da stane… A ono što je negativno — to su naše predrasude koje nas uvek vraćaju ispočetka. Mi kao da živimo deža vu. Uvek, krene se i taman krenemo malo da živnemo, prosperitet… Ne! Evo, opet udarimo maljem po glavi, vraćamo se opet ispočetka, iz ruševina pravimo ništa.“
Volim indirektno da ih vratim na to šta nije dobor – dodaje.
Biti beskompromisan pred publikom nije jednostavno, posebno kada se govori o njoj samoj.
„Iskreno, teško je, jer mi generalno pravimo kompromise – i u poslu, i u životu, pa tako i na sceni. Mnoge javne ličnosti govore ono što narod voli da čuje. Retki su oni koji govore šta je stvarni problem, jer onda rizikuješ da izgubiš deo publike“, kaže Gicić.
Njegova komedija ne koristi „lake“ alate kao što su psovke i vulgarni humor, što je, kako ističe, dodatno otežava, ali i čini autentičnijom:
„Mnogo je teže napraviti humor koji ne pravi kompromis s publikom. Ljudi očekuju psovke, a ja ih ne koristim.“
Na pitanje o cenzuri i autocenzuri, Gicić ne poriče da one postoje:
„Nikad ne bogohulim, iz poštovanja prema verujućima. Ima i spoljne cenzure – znaju da kažu ‘izbaci ovaj deo’. Nekad poštujem, nekad ne odem, a nekad mesta ni nemaju potrebe za tim. Zašto praviti prst u oko bez veze, kad je atmosfera dobra?“
On na čemu trenutno radi je serija Hotel, gde glavnu ulogu igra Nikola Đuričko, a sam Gicić je barmen. Serbija bi uskoro trebalo da se emituje na Prvoj televiziji.
“Tu su i Večeras smo sami, Gola istina, a od jeseni kreće nova monokomedija Pun mi je kufer. Biće to velika turneja i nadam se da će i Mitrovica biti deo nje”, dodao je.
Gicić je i ovoga puta pokazao da komedija može da bude i ogledalo i kritika, i smeh i razmišljanje. Bez jeftinih trikova, ali sa jasnim stavom, njegov nastup potvrđuje da publika ume da prepozna sadržaj koji je iskren — čak i kada zaboli.
Sinoćni nastup organizavao je Studentski centar „Priština“ – Kosovska Mitrovica i Studentski parlament.
