Na skup je pozvao deo studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u ovom gradu, a održan je kod spomenika caru Lazaru.
Student Luka Pečenković: Naša borba je i te kako primećena
Među prisutnima bio je i Luka Pečenković, student Filozofskog fakulteta. Naveo je da studenti nastavljaju sa borbom za pravdu i solidarnost.
„Ponovo smo se okupili ovde, kao i do sada, da bi odali počast žrtvama u padu nadstrešnice. Želimo da pokažemo da je borba za pravdu i želja za solidarnošću jača nego ikada“, rekao je Pečenković.
Dodao je da tišina kojom iskazuju protest ima svoj odjek.
„Želimo da napomenemo da se naš glas, i te kako čuje, kroz ovu tišinu koja se ovde održava, i da je naša borba i te kako primećena. Želimo, takođe, da pokažemo da ovde i dalje postoje ljudi koji se bore za pravdu i za solidarnost.“
Pečenković je dodao da studenti planiraju i nove aktivnosti.
„Za 28. maj planirana je poseta studenata iz ostatka Srbije. Svi građani koji žele da nam pomognu u toj akciji, mogu se detaljnije informisati na našem Instagram profilu. Solidarno do ispunjenja zahteva sa ostalim kolegama“, poručio je Pečenković.
Profesor Ćorac: Studentski bunt usporio proces predaje Kosova
Skupu se po prvi put pridružio i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta Priština sa sedištem u Severnoj Mitrovici Aleksandar Ćorac, a koji od početka podržava studentski bunt.
„Ja sam se pridružio studentskoj akciji od samog početka. Zato što smatram da je ovo što rade studenti od velikog značaja za srpsko društvo. Svaki bunt protiv nepravde je od značaja za srpsko društvo, jer je ono okupano u nepravdi, zatrpano nepravdom. I ovaj bunt ja shvatam samo kao jedan korak u tom pravcu“, rekao je Ćorac.
On je objasnio i zašto nije potpisao prvu peticiju pokrenutu u Severnoj Mitrovici.
„Od početka, prvu peticiju koja je bila u Kosovskoj Mitrovici nisam potpisao samo iz jednog jedinog razloga – zbog toga što se u njoj nije pominjalo Kosovo i Metohija. Mislim da je još tada, po pitanju Kosova i Metohije, trebalo da se izađe sa mnogo širim zahtevima“.
Prema njegovim rečima, studenti imaju dodatni razlog za protest.
„Jer ovaj bunt na Kosovu i Metohiji nije bitan samo zbog onoga što se dešava u ostatku Republike Srbije, nego je bitan zbog toga što bi mi trebalo da držimo godinu žalosti zbog svega onoga šta je srpskom narodu urađeno, ne samo u ovih poslednjih deset godina, nego u zadnjih, možda, 40, 50 godina – kontinuiranog pritiska o kom se jako malo priča, o kojem se, nažalost, u ostatku Srbije, samo delimično zna.“
Na pitanje da li je studentski bunt već doneo promene, Ćorac odgovara potvrdno. A prema njegovom mišljenju, doneo je još nešto.
„Meni se čini da je doneo i jednu stvar koju mi na Kosovu i Metohiji ne sagledavamo dovoljno, a to je da je sam proces predaje Kosova i Metohije, izdaje, donekle usporio.“
Kritikuje i vlast u Prištini, ali i odnos srpskog društva prema toj temi.
„Za Vlast Aljbina Kurtija sam još pre godinu i po dana rekao da primenjuje nacionalno-socijalističke metode jer je to definisao sam Kurti. Setite se da je on, prilikom dolaska na vlast, rekao da je on liberal i socijalista, do trenutka, dok nisu ugroženi, kako on kaže, nacionalni interesi. A taj trenutak procenjuje on. A ta njegova ugroženost nacionalnih interesa se na kraju lomila preko srpskih leđa, preko leđa građana Srba. I to je tema koju mi uopšte ne potenciramo.“
Profesor Ćorac naglašava da protesti nisu pokušaj politizacije tragedije, već izraz dubljeg nezadovoljstva.
„Ovaj bunt ovde, jeste bunt, jeste protest. Ne želim ni na koji način da bilo ko shvati da zloupotrebljavam tu nesreću, tih 16 ljudi koji su poginuli. Ali to jeste bunt koji se gomila kod ljudi, kod naroda na Kosovu i Metohiji, već decenijama. I on sad traži neki kanal da ispliva.“
Upozorio je na moguće posledice aktuelne politike na Kosovu.
„Ovakva politika, koju trenutno imamo na Kosovu i Metohiji, u finalu će morati da rezultira nekom novom krvlju i nekim novim sukobom. I ja ovo nikome ne pretim, ja ovo samo upozoravam zbog svih nas, upozoravam zbog onih mladih koji dolaze iza nas. Ovakva politika, a prvenstveno mislim na politiku Prištine, u ovom slučaju, u finalu vodi ka novom sukobu.“
Istakao je i da ni Beograd nije bez odgovornosti.
„Ne želeći time ni trunku da sperem odgovornost politike Beograda. Ali ne samo politike Beograda ovog danas, nego politike godina Beograda u dugom periodu trajanja, koja se svodila na to da se nama na Kosovu trguje u ime Beograda, a ne da se radi za naše interese, iz interesa celog naroda, da se tim interesima trguje.“
Profesor Aleksandar Ćorac smatra da položaj Srba na Kosovu može da se promeni samo kroz osnaživanje ove zajednice.
„Ja mislim da situaciju po položaju Srba na području Kosova, u ovom trenutku može da promeni samo ono što je trebalo da promeni još pre 20 i 30 godina, a to je jačanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. To je ono što može nama da pomogne.“
Ukazao je i na, kako je ocenio, kontinuitet pogrešnih politika posleratnog sukoba.
„Nažalost, mi prisustvujemo kontinuitetu pogrešnih politika. Od završetka rata mi imamo politiku kojom se favorizuje odlazak ljudi odavde, a ne ostanak ljudi ovde i kvalitetan život“, zaključio je prof. dr Aleksandar Ćorac.
Prethodni skup u Severnoj Mitrovici održan je 29. aprila ispred Filozofskog fakulteta.
