Ova vrsta napredne tehnologije u novinarstvu omogućava automatsko pisanje vesti. Može da generiše jednostavne vesti, najčešće na osnovu podataka. Nikako ne zamenjuje novinare već ih podržava kod obrade dosadnih i ponavljajućih zadataka, kako bi se oni fokusirali na analizu i istraživanje.
Aleksandra Ničić novinarka portala Udruženja novinara Srbije i doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da je istraživanje koje je sprovelo UNS pokazalo da se veštačka inteligencija koristi u novinarstvu.
„Istraživanje koje je sproveo UNS sa albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane, sa medija centrom iz Čaglavice i sa centrom za razvoj omladinskog aktivizma iz Sarajeva pokazalo je na uzorku od 500 ispitanika, mladih novinara i studenata novinarstva koriste veštačku inteligenciju u svom radu. Međutim oni je ne koriste svakodnevno, a istraživanje je takođe pokazalo da shvataju da AI ne može biti potpuna zamena za njih već samo asistent koji im pomaže u radu“, rekla je Ničić.
Na primer „Associated press“ koristi AI za pisanje izveštaja o berzi i sportskim rezultatima dok Reuters koristi sistem (Lynx Insight) koji pomaže novinarima da analiziraju podatke i predlože im zanimljive priče.
AI može da pročešlja milione dokumenata, pronađe šablone i anomalije,otkrije lažne sadržaje i analizira dezinformacije…
AI u novinarstvu donosi i velike izazove. Postavlja se pitanje ko je odgovoran ako AI napiše nešto pogrešno i kako sprečiti zloupotrebu i obezbediti transparentnost i poverenje.
Aleksandra Ničić smatra da je potpuno u redu da novinari koriste AI u svom radu ali je bitno da njena primena bude transparentna i odgovorna.
„Transparentnost podrazumeva da svaki put kada koristimo veštačku inteligenciju za kreiranje medijskog sadržaja to i naznačimo i u kom delu je korišćena veštačka inteligencija, a kada je u pitanju odgovorna primena to znači da novinari urednici snose odgovornost za sadržaj koji su objavili i da ako su objavili neku neistinitu informaciju za to snose odgovornost sami urednici i novinari a ne neki alat AI koji je proizveo dezinformacije“, kaže Ničić.
Transkripcija, audio i video sadržaji, provera pravopisa u tekstu, prevodi – sad su već na nekom zadovoljavajućem nivou u 90 odsto slučajeva, dok u 10 odsto mora da radi čovek.
Urednica portala Alternativna Ana Marija Ivković smatra da su benefiti veštačke inteligencije značajni naročito kod sumiranja tekstova.
„Mi kao redakcija koristimo AI kada želimo da sumiramo određeni tekst i to je velika pomoć u smislu da ne moraš sam da određuješ šta je ono ključno već da to uradi AI, s tim štto je potrebna velika pažnja, jer AI još uvek nije dovoljno dobra da bi mogla potpuno sama da sumira tekst. Ipak rekla bih da je to najveći benefit uz otkrivanje gramatičkih i slovnih grešaka za šta mi često nemamo vremena“, kaže Ivković
Robot ipak ne može da zameni još uvek ljudsu kreativnost a ljudska inteligencija je po njenom mišljenju ipak ispred veštačke.
„Robot može da prekuca tekst koji nije u potpunosti tačan, da čak ispiše tekst u kojem nalazite delove kojih uopšte nema inicijalno u transkriptu, tako da je ljudska inteligencija i dalje iznad veštačke i to je ono čega moramo da budemo svesni i mislim da ona može da bude pomoć ali da ne možemo potpuno da se oslonimo na nju kada je u pitanju pisanje teksta“, kaže Ivković.
Zato su mnoge redakcije uvele smernice za upotrebu veštačke inteligencije, koje zahtevaju ljudsku proveru i jasno obeležavanje AI-generisanog sadržaja.
Novinarka Aleksandra Ničić uočava problem, a to je da ipak ne postoji dogovor na nivou svih redakcija i da je to još uvek na nivou eksperimenta.
„Mislim da je potrebno da se na nivou redakcija izradi neki interni kodeks ili makar neke interne smernice koje bi im pomogle da shvate koji je način korišćenja AI u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima“
U Evropi čak i do 50 odsto medija koristi neki od alata veštačke inteligencije, uz obaveznu proveru kredibilnosti podataka, a kod nas tek počinje upotreba čet-botova i raznih programa za obradu teksta i slike. U poslednje vreme mediji prave sopstvene strategije upotrebe veštačke inteligencije. To ne znači nužno i smanjenje broja zaposlenih, već mogućnost da se oni više posvete kreativnom radu i napredovanju.
