O Petrovskom postu
„Crkva je ustanovila ovaj post od davnih vremena i nazvala ga Petrovskim ili Apostolskim postom, jer je u periodu pred Petrovdan. On je promenljive dužine pošto zavisi od samog Vaskrsa, kada je bio Vaskrs, i onda se period posta proteže nekad i šest sedmica, a nekada i samo par dana,“ započeo je razgovor iguman Stefan.
Blaži post
Iako ovaj post važi za blaži, ipak ima svoju duhovnu težinu i smisao.
„U principu ovog posta je sreda i petak na vodi, a ostalo se dozvoljava i na ulju i ribi. Smatra se u blage postove sa ublaženjem kao i Božićni post. Crkva Božija ustanovila ga je u slavu i čast Svetih Apostola, vremenom, iako on nije samog početaka Crkve, kada je Gospod u svom četrdesetodnevnom postu u pustinji postio i uveo nama. Ali institucija posta postoji, kao što svaki pravoslavni hrišćanin zna da imamo četiri velika posta i naravno sredu i petak koje držimo i postimo, “ istakao je otac Stefan za Radio Goraždevac.
Prema njegovim rečima, post nikada ne sme biti samo dijeta, već prvenstveno duhovni podvig.
„Koliko ovaj post treba da bude strog, opet zavisi od sveštenika, duhovnika i stanja svakog čoveka. Da li je početnik, da li je godinama u postu, bolestan, koliko je iskusan u postu pa neka svako konsultuje svog sveštenika ili duhovnika“, rekao je on.
Otav Stefan: Ljudi treba češće da se pričešćuju
Kada je reč o pričešću, otac Stefan podseća da se ono ne vezuje isključivo za početak i kraj posta.
„Narod je običavao da posti prvu sedmicu na vodi, pa se posle pričešćivao posle prve sedmice i možda na kraju. Ali mi smatramo da ljudi treba češće da se pričešćuju, pogotovo kada već poste hranom. Ipak, potrebno je da se ljudi više spremaju da poste i duhovno, jer post i molitva su nerazdvojivi u našem životu i u rukama našim kao pravoslavno oružje protiv svakog iskušenja, muke i nevolje i mi moramo da ustanemo na sebe i postom i molitvom jer se rod zlih duhova izgoni samo postom i molitvom, što Gospod i svedoči u Svetom pismu“ naglasio je iguman.
Posebno upozorava da nije dovoljno samo da čovek kaže za sebe da je dobar i da zbog toga nalazi razlog da ne posti.
„Onaj koji ne posti, smatra da to nije bitno, seče sebi jedno krilo. Kaže: ‘Ja se molim, ne moram da postim, dobar sam čovek’. To neka rasudi njegov sveštenik i duhovnik kad bude otišao na ispovest – da li se kaje, da li je i koliko je grešan,“ poručio je otac Stefan.
O svetom pričešću
O svetom pričešću on kaže da ono treba da bude rezultat duhovne pripreme a ne samo formalnog posta.
„Sada se ljudi češće pričešćiju, neki svake sedmice, praznikom, neki malo ređe, a opet zavisi od duhovnog stanja i pripreme. Najvažnije je da se pripremamo u duhu za pričest. Da smo predani u kućnim molitvama svojim, koje ili sami čitajući, ili tražeći blagoslov od svog sveštenika ili duhovnika koju količinu čitamo i kako se pripremamo, koliko često se ispovedamo, koliko se kajemo… to je i najvažnije a ne samo koliko dana smo postili na vodi a ostalo ništa nismo držali“, kazao je on i dodao:
„I od dužine posta zavisi da li imamo prilike da se pričestimo više puta. Evo u ovom postu na primer, prva sedmica, pa ide Ivanjdan, pa Vidovdan, pa Petrovdan i kako ko bude imao mogućnosti, revnosti i želje i ljubavi da se žrtvuje za Hrista i svoje bližnje,“ zaključio je iguman Stefan deo razgovora o postu.
Iguman je govorio još i o značaju Vidovdana za srpski narod, o manastiru Zočište, čudima svetih Vrača Kozme i Damjana i slavi manastira koja se približava.
