U eri brzih informacija, sadržaj koji podelite na društvenim mrežama može za nekoliko sekundi doći do hiljada ljudi. Međutim, pitanje je da li ste podelili tačnu vest?
„Desilo mi se da sam podelio vest za koju se kasnije ispostavilo da sadrži neproverene informacije. U tom trenutku mi je delovala uverljivo. Međutim, kada su se pojavile dodatne informacije shvatio sam koliko je važno proveriti iz više izvora pre nego što nešto podelim. Danas je mnogo dezinformacija na društvenim mrežama zato je važno da informacije dolaze od pouzdanih i profesionalnih izvora kako bismo izbegli širenje lažnih vesti“, rekao je Miloš Ilić iz Gračanice.
Kasnije se ispostavilo da je ova vest je bila lažna. Ali, uprkos tome, prethodno je podeljena više desetina (stotina) puta.
„Ljudi dele netačne informacije iz nekoliko razloga. Jedan jeste emotivne prirode, ukoliko nas neka priča pogodi ili je vezana sa nekim našim uverenjima, druga jeste upravo da bi smo potvrdili neka svoja postojeća uverenja, jedan od razloga može da bude i taj brzi pristup društvenim mrežama gde vama nešto izađe, vi vidite da to ima određeni broj lajkova i onda pomislite da je tačno pa podelite i vi. Možda je ta brzina današnjeg dobijanja informacija jedan od razloga zašto ljudi dele dezinformacije“, kazao je diplomirani informatičar Petar Đorđević.
Provera neke informacije ne zahteva mnogo – danas je najčešće dovoljno nekoliko dodatnih klikova.
„Kada pišete tekst svaka reč mora da se proveri, ako snimate prilog svaka slika mora da se proveri, mora da se vodi računa o kombinaciji onoga što pričate i onoga što vam slika pokazuje da ne bi gledaoci stekli pogrešan utisak o onome što ste želeli da kažete. To se radi da bi novinar sačuvao svoj kredibilitet i kredibilitet svog medija i da bi ste na kraju sprečili eventualnu tužbu“, pojasnila je novinarka Anđelka Ćup.
Na pitanje da li proveravaju činjenice iz objava koje njihovi prijatelji dele na internetu, mladi su odgovorili:
„Kao i svi drugi koristim društvene mreže i informacije sa društvenih mreža da se informišem o stanju na lokalu i u Srbiji. U zavisnosti od teme i koliko me tema zainteresuje proveravam najčešće na sajtovima lokalnih medija ako je neka lokalna tema u pitanju, a ukoliko je tema koja se bavi nekom širom pričom onda koristim republičke sajtove“, kazao je prolaznik za Radio Kim.
„Ukoliko naiđem na neku informaciju koja mi je interesantna i privuče mi pažnju naravno da proveram na internet portalima“, naveo je meštanin Gračanice.
U svetu u kom se istina na inetrnetu često i lako gubi, medijska pismenost i lična odgovornost su najbolji saveznici publike.
