Fabrika alata “Ivo Lola Ribar” u Gazivodama, opština Zubin Potok, posle dve decenije priprema se za početak proizvodnje. Umesto alata, proizvidice trafostanice – potvrdjeno je za Alternativnu i Zubin Potok INFO iz Kosovske agencije za privatizaciju.
“Fabrika je data u zakup preduzeću Electro Plus sh.p.k..” – naveli su.
Prema javno dostupnim informacijama, radi se o preduzeću iz Vučitrna, koje je takodje zvanični predstavnik turske firme Elsan za Kosovo. Electro Plus snabdeva i KEDS trafoima marke Elsan.
Preciziraju da je fabrika nekada proizvodila alat i sličnu opremu, a da će sada proizvoditi “trafostanice”, dok se firma kojoj je fabrika iznajmljena bavi “popravkom različitih trafostanica”.
“Započela je projekat proizvodnje trafostanica, prvi te vrste u regionu” – naveli su takodje.
“Nakon dugog perioda nefunkcionisanja fabrike, sada je dobra prilika da se fabrika oživi i postane jedno od retkih mesta za proizvodnju transfostanica na Balkanu i u Evropi. Ovo bi moglo stvoriti mogućnosti zapošljavanja za stanovnike Zubinog Potoka i moglo bi oživeti industriju u tom kraju” – ocenili su u odgovoru.
Da se fabrika priprema za rad, bilo je jasno danima unazad. Gradjani su nas kontaktirali sa informacijom da se uredjuje dvorište, ali i raščišćava unutrašnjost objekta.
Dan ranije nastao je i snimak koji objavljujemo, a na kojem se vidi da se zaista i izvodjeni radovi u dvorištu, te da više nema šiblja, granja i rastinja koje je prethodno obraslo.
Bivši direktor sumnja u prave namere
Fabrikom “Ivo Lola Ribar” u Zubinom Potoku rukovodio je u periodu od 1995. do 1999. godine Nenad Radosavljević.
U izjavi za Alternativnu i Zubin Potok INFO pojašnjava ceo proces gašenja fabrike, koji je počeo bombardovanjem.
“Te 1999. je bombardovana menza i komercijalni restoran, kao i biskopska sala u okviru našeg kompleksa. Tada više nismo mogli da snabdevamo menzu, nismo imali objekat, onda sam odlučio da odem do generalnog ditektora u Beograd i tražio od njega da me razreši dužnosti i da mi neku drugu poziciju. Ovo više nisam mogao da radim”, kaže Radosavljević.
Potom je, kako pojašnjava, postao predstavnik fabrike “Ivo Lola Ribar” za južnu Srbiju i Kosovo.
“Drugi čovek je doveden da bude direktor koji nije uspeo da se snađe, zbog toga šta je prestala sva komunikacija sa termoelektranama na Kosovu i površinskim kopom Obilić za koje smo najviše radili (snabdevali, prim. aut.). Posao nije mogao više da se dobije i onda su se sve više smanjivali kapaciteti i na kraju se fabrika ugasila, otprilike 2005-2006. godine. To više nije moglo da funkcioniše”, pojašnjava Radosavljević.
Za mašine koje su u fabrici ostale nakon zatvaranja kaže da su u dobrom stanju, ali da one nisu pogodne za proizvodnju za koju se opredelio novi vlasnik.
Pojašnjava da je reč o strugovima, glodalicama, dubokim kazanima za termičku obradu…
“Ta njihova vrsta proizvodnje uopšte nema nikakve veze sa ovim što smo mi inače radili. Fabrika se inače zvala ‘Fabrika alata Zubin Potok’, a ono što oni hoće – da prave trafostanice, to su verovatno metalne konstrukcije i sve što ide uz to. To nema nikakve veze sa tim mašinama (u fabrici, prim. aut.), naravno, koriste se neki delovi, ali to nije ta vrsta proizvodnje”, naglašava naš saogovrnik.
Radosavljević smatra i da je glavni interes da se objekat fabrike uzme, a ne da se, kako kaže, revitalizuje proizvodni proces.
“Nije iskrena namera, nego jednostavno, dajte nam objekat, to je verovatno za mali novac i dobijate poslovni i radni prostor i to je to”, dodaje Radosvljević.
