Tači je bivši predsednik i premijer Kosova i nekadašnji vođa OVK koji pred sudom u Hagu odgovara po optužbama za niz zločina, među kojima i ubistvo skoro 100 ljudi.
Izveštaj tadašnjeg predstavnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima bio je povod za osnivanje ovog specijalnog suda.
Specijalizovano veće Kosova u Hagu je krivični sud sa konkretnim mandatom da sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti započetih ili počinjenih na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000.
Uz Tačija, na optuženičkoj klupi su još tri visoko rangirana pripadnika OVK koji su, takođe, u mirnodopskim uslovima obavljali važne političke funkcije na Kosovu – Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.
Optuženi su za mučenje, pritvaranje i ubistva političkih protivnika, ali ne i za trgovinu organima, što se pominjalo u izveštaju Saveta Evrope od pre 15 godina.
Od 2020. godine su u pritvoru u Holandiji, a sudi im se od aprila 2023.
Sva četvorica optuženih, koji su bili saradnici i tokom i posle sukoba na Kosovu, negiraju bilo kakvu krivicu.
Optuženi su tražili da budu odbačene sve optužbe za zločine počinjene pre kraja maja 1998. i posle 20. juna 1999. godine, prenela je agencija Beta.
Obrazlažući odluku veća o odbacivanju ovog zahteva, predsedavajući sudija Čarls Smit je rekao da, po pravilima suda, optuženi mogu da zatraže samo odbacivanje celih tačaka optužnice, za koje smatraju da nisu dokazane, a ne pojedinih optužbi ili „materijalnih činjenica“, kako su to učinili zastupnici Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija.
Smit je dodao i da će se veće o vremenskom periodu u kojem je trajao oružani sukob na Kosovu izjasniti na kraju suđenja.
Pošto je tužilaštvo sredinom aprila završilo dvogodišnji dokazni postupak protiv optuženih, njihovi branioci podneli su sredinom jula zajednički zahtev za odbacivanje nekih od tačaka optužnice.
Optužnicom su obuhvaćena zlodela pripadnika OVK počinjena od marta 1998. do septembra 1999. kada je, po tužiocima, trajao oružani konflikt na Kosovu.
Suđenje se nastavlja dokaznim postupkom zastupnika više od 150 žrtava koje učestvuju u postupku.
Po pravilima suda, te žrtve imaće pravo na obeštećenje, ako Tači i saoptuženi na kraju sudjenja budu proglašeni krivim.
Bivši predsednik Kosova ranije se pred izjasnio se da nije kriv po 10 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tačiju se sudi zajedno sa bivšim predsednikom kosovskog parlamenta Kadrijem Veselijem, bivšim portparolom OVK Jakupom Krasnićijem i bivšim komandantom OVK Redžepom Selimijem.
„Razumem optužnicu i u potpunosti negiram krivicu“, rekao je Tači ranije na suđenju.
Tužilaštvo im na teret stavlja da su od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi „udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, kao što su zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima“.
„Četvorica optuženih bili su istaknuti lideri OVK, slavljeni i nagrađeni za to, ali postoji i tamna strana.
„Oni su tokom rata i posle rata bili direktno uključeni u politiku OVK-a i njenu primenu na terenu“, rekao je specijalni tužilac Aleks Vajting ranije tokom suđenja.
Tači je pred sudom rekao da je marta 1998. bio student i „politički izbeglica“ u Švajcarskoj, kada su srpske snage ubile skoro 50 članova porodice Adema Jašarija i to je njega prelomilo da se vrati i pridruži borcima OVK.
Uveren sam da smo „bili na pravoj strani istorije“, iako su sećanja zamaglila neke činjenice, ali niko ne može da piše novu istoriju, dodao je.
„Svako bi na našem mestu uradio isto kada bi im bila uskraćena sloboda.
„OVK je bila vojska običnih ljudi, mnogi od njih su umrli hrabrom smrću i to je bila cena kojom je plaćena sloboda.
„Osećam tugu i bol zbog svih žrtava bez obzira na veru, nacionalnost ili političku pripadnost“, rekao je tada Tači.
Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.
Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.
Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi je bilo protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.
Među njima je bilo Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca, ali i Albanaca.
„Oni su saslušavani i premlaćivani, a to su bili ‘srećniji’, najmanje 102 ljudi nisu preživeli ta pritvaranja.
„Zločini nisu bili izolovani, već su vršeni sistematski i to se vidi i po rasprostranjenosti“, rekao je jedan od predstavnika tužilaštva, prikazujući slajd sa kartom Kosova na kojoj su crvenim tačkama prikazana ubistva.
Zatvori su organizovani na imanjima u Jablanici, Lapušniku, Zlašu, Klečkoj i na drugim mestima.
