„Prema Zakonu o vodama Kosova, Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture (MZPII), u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, opštinama i preduzećima za vodosnabdevanje, podzakonskim aktom određuje kupališta. Prema Administrativnom uputstvu br. 20/2015 o kriterijumima za kupališta, ova obaveza je trebalo da bude ispunjena najkasnije do 2018. godine. Određivanje kupališta, prema ovom Administrativnom uputstvu, podrazumeva obavezu preduzimanja devet mera upravljanja“, stoji u saopštenju KDI.
Naglašavaju da do sada nema javnog saopštenja da li su nadležne institucije odredile jezero Gazivode kao kupalište. Štaviše, nema ni saopštenja da li je kupanje u ovom području dozvoljeno ili zabranjeno. U međuvremenu, činjenično stanje je da se ovo jezero već neko vreme koristi za kupanje od strane građana.
„Institucije Kosova, umesto da ispune svoje zakonske obaveze u vezi sa određivanjem kupališta i preduzmu mere upravljanja, kako je propisano Zakonom i Administrativnim uputstvom, proglasile su jezero kupalištem. Vladini zvaničnici, uključujući poslanike i ministre, lično su posetili jezero i javno delili slike ljudi koji se kupaju u Gazivodama, predstavljajući ga kao mesto za odmor i implicirajući građanima da je ovo kupalište“, navodi se u saopštenju KDI.
Jezero Gazivode, tvrde , služi kao jedan od najvažnijih izvora vode za piće na Kosovu, snabdevajući vodom značajan deo stanovništva. Prema Administrativnom uputstvu br. 15/2017 o kriterijumima za određivanje sanitarno zaštićenih područja izvora vode, jezera i akumulacije se kategorišu kao površinski izvori vode. Ovo Administrativno uputstvo, ni u jednom članu, ne navodi odredbe koje dozvoljavaju kupanje građana. Uprkos tome, institucionalni predstavnici su dosledno proglašavali Gazivode dozvoljenim mestom za kupanje, dok su izveštaji ukazivali da je Kosovska policija čuvala građane dok su se kupali u Gazivodama.
Dodaju, da u celoj ovoj situaciji, sa važećim Zakonom o vodama i relevantnim Administrativnim uputstvima, nepoštovanje ovih radnji može takođe podrazumevati odgovornost javnih institucija za tragičnu smrt 27. jula.
„Prema Evropskom sudu za ljudska prava, član 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima obavezuje države ne samo da se uzdrže od „namernog“ oduzimanja života, već i da preduzmu neophodne mere za zaštitu života lica u svojoj jurisdikciji“, ističu.
Naglašavaju da u ovom konkretnom slučaju, nepoštovanje zakonskih obaveza od strane institucija, promocija jezera Gazivode kao kupališta, nedostatak signalizacije o zabrani kupanja i nedostatak institucionalnog odgovora mogli su biti faktori koji su doveli do tragične smrti 27. jula.
U smislu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, ovi propusti mogu rezultirati kršenjem prava na život u odnosu na građanina koji je tragično izgubio život i mogu rezultirati opštom opasnošću po druge građane.
„U svetlu svih ovih okolnosti, zahtevamo da se odmah pokrene institucionalna istraga u vezi sa neizvršenjem zakonskih obaveza i dozvole za korišćenje jezera Gazivode kao kupališta, što je kulminiralo tragičnom smrću 27. jula. IKL takođe zahteva da se prekine neodgovorna javna komunikacija zvaničnika koji promovišu kupanje ili odlaganje otpada u ovim područjima bez procene rizika i bez adekvatne signalizacije“, saopštavaju.
S druge strane, Centar za besplatnu pravnu pomoć KDI izražava svoju punu spremnost i posvećenost da ponudi besplatnu pravnu pomoć porodicama preminulih u smislu praćenja pravnih puteva za utvrđivanje povrede prava na život preminulih, naveli su.
