Svetica kojoj se na današnji dan odaje počast je Sveta velikomučenica Paraskeva Rimljanka koja je u drugom veku stradala zarad Hristovog učenja, u vreme cara Antonina Pija (136 – 161). Rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici.
Kada su joj roditelji preminuli, svoj imetak je razdelila siromašnima i zamonašila se. Car Pije je najpre naredio da mu dovedu monahinju Paraskevu, a zatim je pokušao da je navede da prinese žrtvu idolima. Kako mu to nije uspelo, naredio je da je podvrgnu teškim mukama. Ipak, ona je uprkos svemu ostajala nepovređena. Sam car je oslepeo kada je zatražio da ga prsne tečnošću iz kazana kako bi se uverio da je zaista vrela.
Prepodobna mučenica Paraskeva se tada pomolila Bogu za njega i vid mu je vraćen. Nakon toga je napustila Rim i nastavila da propoveda reč Božju. Kasnije je, zbog ispovedanja Hrista i hrišćanske vere, pogubio izvesni knez Tarasije. Mošti su joj prenete u Carigrad.
Kako je u Srpskom narodnom kalendaru za 2025/7533. godinu navela dr Vesna Marjanović, Trnova Petka je svetiteljka poreklom iz Epivata, poznatija jednostavno kao Sveta Petka. Njeno ime se slavi 14. oktobra po julijanskom, odnosno 27. oktobra po gregorijanskom kalendaru. Po upokojenju, mošti su joj neko vreme bile u gradu Trnovu u Bugarskoj i tako je dobila ime.
Prepodobna mučenica Paraskeva Rimljanka (Petka od grčkog paraskevi – petak) dobila je naziv „trnova“ u prošlosti jer od tog dana postepeno trne svetoilijska vrućina. Dakle, vremenske prilike se menjaju, svetlost dana se brže gasi.
Mnoga imena svetiteljke, običaji i verovanja
U Srbiji je ova svetiteljka poznata i kao Letnja Sveta Petka. Praznuje se iz mnoštva živopisnih razloga: ponegde ;ak da ne bi trnule ruke, u skladu sa imenom Trnova Petka.
Veruje se da na ovaj dan nikako ne bi trebalo obavljati bilo kakve veće poslove. Ukućane će, u suprotnom, stići velike nedaće.
U nekim krajevima je poznata i kao Petka Vodonoša, pa se na njen dan ne radi kako bi se izvori sačuvali od presušivanja.
U drugim delovima je pamte kao Vetrenu Petku, uz mnoge običaje i verovanja koji se odnose na zaštitu imetka i plodova rada od razarajućih vetrova.
Posebno je poštuju žene
Prepodobna mučenica Paraskeva se naročito poštuje od strane žena koje su njen dan uvek dočekivale uz post i pričešće. Navodi se da se uvek pojavljuje u crnoj haljini sa krstom, a u rukama drži pločicu sa urezanim očima u ruci.
Ovoj svetiteljki je posvećen niz izvora i kapelica – vodica jer narod veruje da je uvek pored hrama posvećenog Svetoj Petki Trnovoj lekovita voda. Hodočasnici sa takvih mesta uzimaju vodu i umivaju se njome, za zdravlje očiju, ali i za opšte zdravlje.
Sveta Paraskeva Rimljanka ili Trnova Petka se slavi kao krsno ime i zavetina pojedinih naselja. Pored Srba, slave je i pravoslani Romi. Ona je i hramovna slava crkve u Lapljem Selu, a mnogobrojni meštani obeležavaju je kao krsnu slavu.
Praznikom Svete Petke Trnove se završava mali letnji ciklus ženskih praznika, kome pripadaju još i Ognjena i Blaga Marija.
