Novinar Budimir Ničić podseća na događaje iz 2004. godine, kada je javni servis RTK objavio vest da su Srbi odgovorni za utapanje dece u reci Ibar.
„Kada je RTK objavio netačnu vest da su Srbi odgovorni za utapanje dece u reci Ibar, znamo šta se posle toga dogodilo – zapaljene kuće, crkve, manastiri, ubijeni ljudi i tako dalje. Imali smo takođe i noviji primer od pre 5–6 godina kada je poslanica u Skupštini Kosova Fljora Brovina iznela fotografije na kojima navodno srpski vojnici siluju albanske žene. Srećom, posle nekoliko sati utvrđeno je da to nije tačno i da su te fotografije zapravo iz Iraka, gde su Iračani koristili propagandu protiv američkih vojnika,“ kaže Ničić.
On naglašava da su posledice širenja netačnih informacija veoma ozbiljne, jer osim što mediji i novinari gube kredibilitet, javnost može burno reagovati.
„Zbog toga je veoma važno naglasiti da objavljivanje netačnih ili neproverenih informacija može biti veoma opasno. Naravno, mediji i novinari tada gube svoj kredibilitet, ali i publika može različito da reaguje,“ ističe Ničić.
Festim Rizanaj, novinar portala Hibrid.info, dodaje da odgovornost postoji i na strani novinara i na strani publike.
„Pošto se najčešće informacije uzimaju sa tih platformi, važno je da se one provere pre nego što se objave. Na primer, novinari, pre nego što objave vesti na različitim portalima, moraju da provere informacije koje preuzimaju sa društvenih mreža. Isto tako i publika, kada dolazi do svojih informacija, treba da proveri da li su one tačne, tako što će pogledati i na drugim platformama, pretražiti na Google-u, kako bi se uverili da je ta informacija zaista ispravna,“ naglašava Rizanaj.
Novinari saglasni su da je u vremenu brzog širenja informacija putem društvenih mreža, odgovornost svih aktera, od medija do čitalaca, ključna kako bi se sprečilo širenje dezinformacija koje mogu imati dalekosežne posledice.
