Jovan Zlatousti živeo je u IV i početkom V veka, bio je patrijarh Carigrada i poznat kao neumorni propovednik, zbog čega je stekao nadimak „Zlatousti“. Njegove besede i tumačenja do danas predstavljaju temelj hrišćanskog učenja.
U hramovima SPC širom zemlje služe se liturgije posvećene svetitelju, dok se vernici sećaju njegovog života, dela i hrabrosti, koja ga je, zbog sukoba sa tadašnjom vlašću, koštala progonstva u kojem je i preminuo.
Običaji i verovanja
Praznik Svetog Jovana Zlatoustog u narodu je vezan za nekoliko običaja i verovanja.
Tradicionalno se smatra danom koji je naročito posvećen čitanju, učenju i znanju, jer se veruje da je svetac imao izuzetnu ljubav prema knjizi.
U pojedinim krajevima postoji običaj da se žene na ovaj dan ne bave ručnim radom poput predenja ili šivenja, kako bi se u kući sačuvala sloga i mir.
U narodu se takođe veruje da je dobro započeti neko novo znanje ili obavezu upravo na ovaj dan.
Na Kosovu se ovaj praznik obeležava kao krsna slava u mnogim domovima, kao i na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu sa privremenim sedištem u Leposaviću.
Za pravoslavne vernike današnji dan predstavlja podsećanje na snagu reči, istrajnosti u veri i važnost saosećanja — vrednosti koje je Sveti Jovan Zlatousti neprestano propovedao i živeo.
