Poplave od 18. i 19. novembra pogodile su nekoliko opština na Kosovu. Do sada je samo opština Uroševac procenila štetu koja iznosi 445 hiljada evra, javila je Koha.
Prema podacima iz Uroševca, šteta ukupne vrednosti od 45 hiljada evra je pričinjena u 12 domaćinstava, kao i u osam poslovnih objekata u iznosu od 400 hiljada evra.
Ostale opštine pogođene poplavama još uvek procenjuju štetu.
Plodni sloj zemšljišta može biti uništen
Stručnjaci upozoravaju na rizik da će poplave uništiti plodni sloj zemljišta.
„Činjenica je da intenzitet padavina i velike poplave uništavaju plodni deo zemljišta, respektivno koloidnost zemljišta. To utiče na stepen oštećenja u zavisnosti od ekspozicije terena. Pre svega, ravne ekspozicije koje nemaju određeni stepen nagiba za produženje ili eliminaciju površinskih voda su mnogo više napadnute jer vode koje se akumuliraju u površinskom delu, pored toga što uzrokuju ispiranje zemljišta ili plodnog sloja zemljišta, uzrokuju i njegovo gušenje“, rekao je Imer Rusinovci, profesor poljoprivrede.
On je naglasio da dugotrajno zadržavanje vode na površini, pored useva, oštećuje i zemljište pripremljeno za zasade. Prema njegovim rečima, potrebna je veća institucionalna podrška.
„Nadležno odeljenje, Ministarstvo poljoprivrede, trebalo bi ozbiljnije da razmisli o osnivanju fonda za takve prirodne katastrofe radi podrške i pomoći poljoprivrednicima, uvek u koordinaciji ili zajednički sa timom savetnika na terenu“, rekao je.
Osetljiv sektor poljorivrede
Prema Strategiji prilagođavanja klimatskim promenama 2026–2036, poljoprivredni sektor na Kosovu je među najosetljivijim.
Kao posledica poplava u periodu 2015-2022. godine, šteta na poljoprivrednom zemljištu iznosila je preko 25 miliona evra.
Pored Uroševca, poplave su se prošlog meseca dogodile i u Prištini, Gnjilanu, Vitini, Klokotu, Kosovu Polju i Štimlju, opštini u kojoj je proglašeno vanredno stanje.
